Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Opomene
Greh pao na - vašar
S. Palanka - Srušeno groblje

Palančani sumnjaju da ih, zbog toga što za vreme Krstovdanskog vašara najviše mrse a propisan je strogi post, prate brojne nevolje Da bi se “svetogrđu” stalo na put, pomereno je otvaranje vašara, ali su navike ostale

Piše: Zorica Golubović

Krstovdan je veliki hrišćanski praznik, ustanovljen u čast krsta na kojem je Isus Hristos razapet i na kome je izdahnuo na Golgoti. Crkva je toga dana propisala strogi post, ali Palančani baš tada organizuju veliku gozbu na vašarištu i po kućama. Već duže postoje zahtevi da ovaj panađur treba pomeriti, da se narod više ne greši. Opština je donela odluku o promeni dana otvaranja vašara, čime se nije postiglo gotovo ništa.

Dan Krstovdana (27. septembar) u crkvenom kalendaru je crveno slovo, kada hrana treba da se sprema samo na vodi. Tog dana u Smederevskoj Palanci, već 172 godine, održava se jedan od najvećih vašara u Srbiji, na kome se obilato jede i pije. Kroz vašarište prođe sto hiljada ljudi, a za domaćine i goste ispeče se hiljadu prasića, jagnjadi, jarića, da se ne govori o suhomesnatim proizvodima, pa i po - nekom volu.

Palančani sumnjaju da su zbog vašarskih “grehova” kažnjeni od Boga. Grad tapka u mestu, firme ne rade, sve je više sirotinje koja se hrani iz kontejnera. Ima mnogo zlobe, mržnje i zavisti. Narod kao nikada oboljeva, sve mladi. Zbivaju se i najčudniji događaji, koje često ne mogu da objasne.
Poslednje januarske noći 1998. godine, palanačko groblje je oskrnavljeno više nego bilo gde. Porušeno je i polomljeno stotinak nadgrobnih spomenika i oštećeno još toliko grobnih mesta. Pirovalo se nad mrtvima i njihovim svetinjama. Familije su ujutru zatekle užasnu i bolnu sliku.
Narod priča da je to zbog Krstovdana, da ih prati neko prokletstvo.
Ljudi misle da su bili “osuđeni” i da jula 1999. godine dožive poplavu kakvu ne pamti istorija ovog kraja. Iznenadni talasi reka Jasenice i Kubršnice, visoki preko dva metra, u svom rukavcu na kome se nalazi Karađorđevo naselje, poplavili su više od hiljadu kuća. Voda je stigla do plafona i domove napunila muljem i zemljom. Bujica je ljuljala zidove, nosila balvane, čupala betonske stubove. Ljudi su bežali, spasavajući samo goli život. Čitavo područje je dve nedelje bilo pod velikom vodom. Do kuća se jedino moglo čamcem ili plivajući, uz veliki rizik, jer je na sve strane plutala uginula stoka, kao i zmije donete sa Rudnika.

Strahujući od novih nevolja, Savez starosedelaca uputio je pismo opštinskoj vlasti, pozivajući da “skrnavljenje časnog krsta na vašarištu mora da se prekine, zbog svih Palančana, posebno njihove dece”. Savez je predložio da se promeni termin održavanja vašara, tako da se ne slavi na dan velikog posta, već u mrsne dane. To bi moglo da bude prvog ponedeljka posle ovog rpaznika, čime bi se izbeglo slavlje na bilo koji petak, kada se posti.
Oglasila se i palanačka crkva. Dopis opštinskoj vladi uputio je Dragoslav Senić, protojerej-stavrofor. Krstovdan je posvećen raspeću Hristovom i kao takav određen za post i molitvu, a nikako za masovno pirovanje i razne zabave, stoji u pismu. “Samo od nehrišćana možemo očekivati da tih dana krše post. Nama, hrišćanima, takve stvari ne priliče. Ko je i kada ustanovio vašar, za nas nije bitno. Međutim, ukoliko mi nešto ne promenimo, naša odgovornost neće biti manja od odgovornosti samih osnivača. Naš predlog je da se vašar održava u Nedelju pre ili Nedelju posle Krstovdana, a prihvatamo i svaki drugi predlog koji ne krši ustrojstvo Crkve. “
Na inicijativu sveštenstva i građana, episkop šumadijski Jovan obratio se Skupštini opštine Smederevska Palanka, predlažući takođe, da se dani Krstovdanskog vašara pomere na nedelju pre, ili nedelju posle Krstovdana.
“Nemojte misliti da mi ovim želimo nekome da nametnemo post”, poručuje episkop. “Celokupni hrišćanski život, kao i post, zasniva se na slobodi. Međutim, mi kao hrišćani, kao narod Božji, nemamo pravo da u ime slobode sablažnjavamo bilo koga. Ljudima koji su kršteni, ne treba više govoriti o potrebi da se ovom svetogrđu stane na kraj. Možemo samo da podsetimo da je naš narod znao da kaže: “Ko se krstom krsti taj Krstovdan posti”.
Posle svega, palanački odbornici su jula 2005. godine doneli odluku da se Krstovdanski vašar ubuduće otvara 28, a ne 27. septembra , na dan samog praznika. Objašnjeno je da je to bio predlog Radosava Cokić, predsednika opštine, koji je blagoslovio episkop Jovan.
Ova odluka jeste nekakav pomak, ali sudeći po Krstovadanu od prošle jeseni, suštinski ništa nije drugačije.
Samo je za jedan dan pomereno svečano (protokolarno) otvaranje, rezervisano za obraćanje opštinskih funkcionera. Sve ostalo je bilo kao pre. Vašar je trajao pet dana, uz gomile raznog pečenja i mesa sa roštilja. Izgleda da “svetogrđu mogu stati na kraj” sami Palančani, ako veruju u Boga i plaše se njegove “kazne”.

Čuli do Ostroga
Svedoci smo višedecenijskog greha koji građani Palanke čine svake godine o Krstovdanu, kada se održava, na žalost, svuda po ovome poznat Krstovdanski vašar, stoji u dopisu sveštenstva upućenog opštini. - Po tome nas znaju i u srpskim svetinjama - kaže Dragan Ikić, đakon.- Kada sam otišao u manastir Ostrog i rekao odakle sam, prvi komentar je bio: “A, vi ste iz one Palanke u kojoj se mrsi Krstovdan!”


Ima neki maler
Na Cekića brdu je nekada postojao zapis, ali su drvo isekli da bi obezbedili novu lokaciju za Krstovdanski vašar. Pre nekoliko godina, nas desetoro je na istom mestu zasadilo cer od petnaest godina, da bi što pre obnovili zapis. I taj cer su ubrzo isekli. A u tom delu Palanke ljudi mnogo umiru i ginu. Ima nešto, neki maler - priča Ljubomir Mihajlović, predsednik Saveza starosedelaca.

Vašare i drugi
Na Krstovdan se, osim u Palanci, vašar održava u Babušnici, Golupcu, Ljigu, Mrčajevcima, Osečini, Žagubici, Nišu, Ćupriji, Jabukovcu Čajetini i Podunavcima (Kraljevo).