Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 574
aktuelno izdanje
U potrazi za zdravljem
Kada se spoje "babe i žabe"

Meso koje danas jedemo najčešće je sumnjivog kvaliteta, pogotovo ako je tretirano po onome što diktira Codex Alimentarius. Volite li hormone, antibiotike, sedative - u svojoj šnicli?

Piše Spomenka Milić

"Ponovo zaplena piletine s Kosova", "Švercovao piletinu sa deklaracijom Kosova",
"Carinici zaplenili još 100 kilograma smrznute piletine", "Jedemo trulo meso sa Kosova" – eto naslova koji pune novine poslednjih meseci. Osim piletine, "osumnjičeni" su i svinjetina i govedina, a najčešće se pominje meso koje je pristiglo iz Južne i Centralne Amerike kao humanitarna pomoć, švercuje se u južne delove centralne Srbije, a onda meša sa ispravnim mesom i aditivima i tako dobija – i miris – i ukus. Mediji pod znak sumnje stavaljaju i "falš" suhomesnate proizvode, koji se lako prepoznaju – po "damping" cenama, a proizvedeni su od brazilske, urugvajske i argentinske govedine. Putevi neispravnog mesa idu iz Južne i Centralne Amerike u Albaniju i Crnu Goru, a odatle na Kosmet.
Po mnogim procenama, zaplenjene količine samo su "kap u moru" onoga što nekako pređe granicu i završi na našim trpezama.

TRETMAN SNOVA
Zašto je (ovo) meso opasno? Prvenstveno, jer dolazi "sa strane" – uglavnom tretirano po onome što diktira Codex Alimentarius – globalni pravilnik o hrani.
Iako smo o tome već pisali, da podsetimo - u prevodu sa latinskog to je “zakon o hrani“, koji obuhvata niz normi za sigurnost hrane, čiji je zvanični cilj - zaštita zdravlja potrošača. Zvanična ideja jeste da hrana za lokalna tržišta ili izvoz mora biti sugurna i kvalitetna i da ne sme prenositi organizme koji mogu izazvati bolesti životinja ili biljaka.
Sedište komisije Codexa Alimentariusa je u Rimu, a radi se o međunarodnoj organizaciji koju su 1962. osnovale dve organizacije UN: FAO (Food and Agriculture Organization – Organizacija za hranu i poljoprivredu) i WHO (World Health Organization – Svetska zdravstvena organizacija). Veći deo svetske populacije živi u 177 država koje su članice Komisije Codexa i koje učestvuju u stvaranju normi i primenjuju ih na nacionalnom ili regionalnom nivou.
Codex je pun, u najmanju ruku, diskutabilnih pravila, a neka od njih se odnose i na meso i mesne proizvode. Recimo – po njemu – nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, kao ni proizvode životinjskog porekla. Dakle – pojma nemate šta kupujete, odnosno - nemate mogućnost izbora da birate da li ćete u svoj organizam uneti nešto što može izazvati brojne zdravstvene probleme (o opasnostima GM hrane takođe smo pisali u više navrata). Zatim – sva hrana mora biti ozračena (navodno – radi eliminisanja mikroorganizama), a slobodno može biti tretirana hemikalijama i pesticidima, dok je za sve životinje koje se koriste u ljudskoj ishrani obavezno lečenje antibioticima i tretiranje hormonima rasta. A da bi se uzgajanje životinja isplatilo – najjednostavnije je hraniti ih takođe GM biljnom hranom – kukuruzom, sojom, ali i "stočnim" brašnom, koje se dobija od životinjskih leševa (i tako onomad nastade bolest ludih krava...).

JEFTINO, PA SE NE KVARI...
Nažalost, naš narod, stisnut besparicom, najčešće se snabdeva gde je najjeftinije. Sreća, pa Bog izmisli Facebook, pa je tako jedan ovdašnji poznati proizvođač i distruber mesnih proizvoda brzo bio anatemisan kada je globalnom mrežom prošetala slika jeftinih proizvoda na kojima se ponosno baškarila nalepnica Codexa Alimentariusa. Brže- bolje, da li zbog toga, ili sticajem okolnosti, nalepnice su skinute (što ne znači, naravno, da je ono što je unutar ambalaže išta promenjeno). Ali, dobro, makar se pokazalo da narod polako saznaje šta ova deklaracija znači (nije na odmet da ponovimo): da su životinje čiji su delovi korišćeni u dobijanju viršli i drugih poslastica za puk - dopingovane hormonima i antibioticima, a i da niko ne garantuje da nisu genetski modifikovane.
Inače, već desetinama godina meso i mesni proizvodi nisu ono što su bili – piletinu dobijenu seckanjem životinja hranjenih koncentratom lako je prepoznati – ako ništa drugo, po karakterističnom mirisu i kostima koje su sumnjive tamne boje. A lako ga je i spremiti – pileća supa gotova je za sat vremena, što nije baš odlika pravih domaćih pilića. Međutim, poslednjih godina situacija je još gora – (uglavnom) ilegalno uvezeno meso, pogotovo u velikim trgovinskim lancima na sve liči – samo ne na meso. Ako niste sigurni kakav je kvalitet onoga što kupujete – pogledajte cenu – ako je relativno niska, najverovatnije je "koka" porasla po pravilima famoznog Codexa. Osim toga – sirovo pile sumnjivo dugo ostaje "sveže" (tretman ozračivanjem?). Na pijacama se još, tu i tamo, može pronaći piletina koja liči na onu nekadašnju, ali – ni tu vam niko ništa ne garantuje.
Ako ste mislili da je rešenje u jedenju prasića, i tu ste se pravarili – svinjama se, osim hormona i antibiotika, u hranu dodaju i sedativi (što su mirnije – brže se goje), a u neke prerađevine, poput šunkarice, dodaje se i emulgator karagenan, takođe kancerogen.
Najsigurnije je, reklo bi se, uopšte ne jesti meso (svakako, generacije naših predaka živele su i preživele uprkos mesnoj ishrani, ali, kako stvari stoje – mnogo je vode od tada proteklo Dunavom, i ono što se nekada zvalo mesom teško se može naći). A božićni post je, čini se, pravo vreme za takav eksperiment, ali i – dokaz da se zaista može živeti bez unošenja u organizam životinjskih leševa. Mnogi tvrde da se, sa unosom mesa, u naš organizam unosi i strah koji su te životinje pretrpele, zajedno sa hormonima agresivnosti, stresa, toksinima.... Da li to zaista utiče na naše zdravlje – nije pouzdano dokazano, ali, svakako, možemo se zamisliti da li je baš neophodno da se hranimo tuđom smrću i strahom?
Mnogi tvrde da čovek, kada ne bi bio "programiran" da jede meso – ne bi mogao ni da ga svari. Jedan od argumenata je, ni manje ni više – biblijski – već na drugoj stanici svete knjige objašnjeno je šta je Bog propisao ljudima za ishranu: "I još, reče Bog: Evo dao sam vam sve bilje sto nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme. To će vam biti za hranu".

PLJESKAVICE IZ SNOVA
Da podsetimo i na ono što "znaju i vrapci" – u pljeskavicama se često nađe više soje nego mesa. Doduše, sama po sebi soja je zdrava, međutim - ko vam garantuje da i ona nije genetski modifikovana? Dodaju se raznorazni aditivi, koji poboljšavaju ukus, zatim naš stari poznanik mono-natrijum glutaminat, pa i zabranjeni polifosfat (poznat kao kancerogen). A da bi ćevapčića i pljeskavica bilo što više – od što manje "pravog" mesa – smesi se, osim soje, dodaje i voda....

Broj 574
Treće oko u novom broju donosi:

Istorijske smicalice:
Za zabludu oko imena poznatog srednjovekovnog zdanja na Kalemegdanu znaju samo malobrojni Temelje originalne kule Nebojše koja je dominirala ušćem Save u Dunav uništila JNA kada je 1948. godine pravila tajnu podzemnu vojnu instalaciju

Podmladite se – rečima:
Iz knjige Georgija Nikolajeviča Sitina "Lekovite motivacije za žensku sreću" ekskluzivno objavljujemo delove – "nastroje", koji će damama pomoći da postanu (ili ostanu) mlade, lepe, zdrave i srećne

Tajanstvena Srbija:
Pre dvadesetak godina priče o drekavcu, ali i o drugim tajanstvenim bićima, punile su stupce naše tzv. ozbiljne štampe. Za drekavca se veruje da predskazuje nevolje, oskudicu i rat - sve ono što nam se tih devedesetih zaista dogodilo, a danas već stižu nova svedočenja...

Ima neka tajna veza:
Kako pobediti strahove i izaći na kraj sa planetom svih prepreka - Saturnom, koji i te kako može da nam zagorča život. Šta je gore - karmičko ili genetsko nasleđe


Saznajte i:
Zašto slavni privlače duhove
Kako je Tesla uspostavio vezu sa međuzvezdanim bićima
Gde je granica između ovog i onog sveta
Može li se sreća odbraniti
Šta traži Bigfut u Zemlji Kengura
Da li je vreme za ljubav
Sve o manastirima Svetog Čudotvorca Nikole
Tajne harmonije sa prirodom