Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 574
aktuelno izdanje
Granica između ovog i onog sveta
Kapela na Mačkovom kamenu

Grobni beleg kapetana Vladislava Ribnikara u Osečanskoj varošici Peckoj i njegovog mlađeg brata kapetana Darka Ribnikara u krupanjskoj varošici Beloj Crkvi - opominje i podseća na junačke sinove srpske kojih je bilo i biće...

Živan J. Grujičić

Po davnašnjem kazivanju matorog Milorada Panića sa okućnicom na levoj strani asfaltnog puta Pecka – Ljubovija, tačnije na visu Proslop na kojem ga je devedesetih godina ubio grom, koji je u mladosti bio tobdžija u vojsci kralja Aleksandra Karađorđevića i zbog čega je nosio nadimak Top, zapisujem:
„Tokom austrougarske ofanzive na zapadnu Srbiju u jesen 1914. godine, dok su vođene krvave borbe na Gučevu, Mačkovom kamenu, Košutnjoj stopi i Petrinoj steni, kada već beše pao Krupanj i kada je nebrojena armada dobro naoružanih neprijateljskih soldata već potiskivala našu vojsku ka Proslopu i Tisoviku, odnosno vencem valjevskih planina ka Kolubari, rezervni kapetan prve klase, osnivač i prvi urednik lista „Politika“ Vladislav Ribnikar, čiji je rođeni brat Darko bio u srpskoj vojsci koja je tih dana držala nedaleku Belu Crkvu, komandovao je srpskom vojskom u strahotnim borbama koje su vođene oko Petrine stene.
Tih dana austrougarski „kupusari“ već beše stigli na pogolemu zapadnu zaravan podno Petrine stene, prekrivenu raskomadanim trupinama svojih soldata. Ukopavali su tu tranšeje za vojsku i artiljeriju, sa namerom da što pre zauzmu vis Petrine stene i nedaleki Rožanj i tako otvore sebi put ka visu Proslop, koji beše držao Ljubovijski odred potpomognut četom vojnika iz Drinske divizije prvog poziva koja tada beše držala varošicu Pecku i u njoj poljsku bolnicu.

PREOBUČENI OFICIRI
Tokom jedne jesenje noći, kako mi je pričao pokojni otac, kapetan Vladislav Ribnikar, dobar znalac nemačkog jezika, preobuče se u austrougarskog oficira i sa trojicom preobučenih mlađih oficira siđe severnom stranom sa vrha Petrine stene, zaobiđe austrougarske tranšeje i sa leđa zađe među njihovu vojsku. Kako su u rancima nosili povezane snopiće štampilja dinamita sa umetnutim kapislama i svezama bakarne žice, uzgred razgovarajući sa neprijateljskim soldatima, oni su ih po pomrčini postavljali na određena mesta i razvlačili žicu. Kad su minirali skladište topovske municije u pozadini, postavili dinamit pod topove dve baterije i između šatora oficira, oni su tiho kao senke otišli u noć, razvlačeći za sobom bakarnu žicu sa kalema.
Na jednom bezbednom i skrovitom mestu, u šumskoj šikari sa severne strane sa koje su došli, prikrili su se iza jedne oveće stene i krajeve razvučenih žica povezali sa detonatorom, koji su ostavili tu, među dušmane. Kako mi je kazivao pokojni otac, oko ponoći, kada se sve primirilo, dopadoše odozdo iz pravca sela Šljivove, uz padinu stenovite severne strane, trojica naših preobučenih oficira i prođoše kroz ceo naš tranše, ukopan duboko u krug oko cele zaravni vrha Petrine stene i šapatom obavestiše ostale oficire, podoficire i vojnike da ne podižu glave preko grudobrana, jer će svakog trena kapetan Vladislav Ribnikar dići celu zapadnu zaravan podno Petras grada u vazduh.
Obična vojska iz sastava Drinske i Moravske divizije, koja tek beše stigla od Valjeva, nije ni znala da su naši preobučeni oficiri sa kapetanom Ribnikarem bili među Poćorekovim zlikovcima i tamo postavili pune rance dinamita, koje će kapetan Vladislav, koji beše ostao dole podno Petrasa grada, detonirati i poslati „kupusare“ kod Franje Josifa na drugi svet.
Neki narednici i vojnici su se krstili i čudili da se kapetan Ribnikar odlučio na to, pošto ne beše inženjerac i nije se bog zna šta razumeo u eksploziv, kao ni onih trojica poručnika, od kojih je jedan bio pešadinac a druga dvojica iz konjičkog bataljona.

IZUZETNO HRABAR OFICIR
Neki Ilija (Saramandić) Stepanović iz sela Osečine, narednik i inženjerac, rekne ovima što su se snebivali i krstili o Vladi Ribnikaru, da je on učen čovek i da bolje barata eksplozivom nego bilo koji oficir inženjerije, u šta je se on lično uverio kada je isti taj Vladislav Ribnikar digao u vazduh celu bateriju brdskih topova na Kajmakčalanu. To su znali i mnogi stari vojnici iz prethodnih ratova sa Bugarima i Turcima, da je Ribnikar bio izuzetno hrabar i odlučan oficir koji se dobro razumeo i u druge poslove koji nisu bili u njegovoj nadležnosti.
Biće da je bila prošla ponoć, kad je najednom planulo zapadno polje ispod gradine Petras (tada su više zvali Petrinu stenu Petras grad ili gradina Petras, pošto je na samom vrhu i naokolo bilo dosta ostataka rimskog grada Petrasa, visokih kula i bedema, ali i razvalina iz srednjeg veka, kada je na njoj bio veliki dvorac srpskog vlastelina Radoslava). Taj strahotni plamen odmah je propratila još strahotnija grmljavina, koja je u talasima potresala zapadno polje u podnožju, dok su delovi raskomadanih topova, topovskih čaura, zaprežnih kola, pušaka i ljudskih tela padali sa velike visine na kilometar naokolo, pa i na položaje naše vojske ukopane na gradini Petrasa.
Nešto posle te neviđene i neslućene strahote, kako mi kazivao veseli otac i drugi njegovi saborci koji su bili u borbama od početka do kraja Prvog svetskog rata na Švabe, pa i te noći na Petrinoj steni, dosta naših vojnika je izranjavljeno od raskomadanih i pokršenih švapskih skalamerija koje su padale iz namračenog neba zajedno sa sitnom i hladnom jesenjom kišom.
U svanuće, kad su naši provirili iz tranšeja i bacili vizir dolena na zapadno podnožje gradine Petras, cela zaravan beše razorana i prekrivena raskomadanim telesinama švapskih soldata, koje su se još pušile i širile jeziv zadah sprženog ljudskog mesa. Ono što je preživelo podalje u pozadini, beše tokom te noći izbeglo nazad i zaobišlo strašnu gradinu Petras i izbilo pred naše položaje na Rožnju, gde ih je brojna srpska vojska vatrom iz mitraljeza i topova zbrisala sa lica zemlje, da su ih posle naši seljani danima zakopavali u duboke grobnice po šumskim ćuvicima podno visoravni.

I DARKO I VLADISLAV
Nekoliko dana posle, kada je Poćorek ponovo zauzeo Mačkov kamen, varošicu Krupanj, Košutnju stopu i druge važne planinske visove u Rađevini, neviđena švapska sila udarila je ponovo na položaje na Petrinoj steni, kojom prilikom su naši vojnici krenuli sa vrha gradine na juriš, gde dičnog kapetana Vladislava Ribnikara pogodi karteč iz topova, pa ga naši digoše i izneše nazad u tranše gradine Petras. Treći dan, kada je dobio obavesti da mu je stariji brat Vladislav smrtno ranjen na Petrinoj steni, kapetan Darko Ribnikar napusti Belu Crkvu sa desetinom svojih vojnika i stigne do pod Petrinu stenu, gde ga u selu Šljivovi, sa severne strane Petrine stene, preseče rafal švapskog mitraljeza, odakle ga njegova desetina jedva izvuče i vrati nazad. Sutradan je kapetan Darko Ribnikar opojan i sahranjen sa leve strane zapadnih crkvenih dveri, gde mu lepo isklesan i ispisan spomen-beleg i danaske stoji u gvozdenoj ogradi.
Kapetan prve klase, Vladislav Ribnikar, junak i heroj borbi na Petrinoj steni, umro je treći dan potom i ne znajući da mu je mlađi brat Darko poginuo na petsto metara podno njegovog položaja na Petrasu i da je već sahranjen u Beloj Crkvi“.

***

Kapetan Vladislav Ribnikar, sahranjen je na ondašnjem vojničkom groblju vojnika Moravske i Drinske divizije, koje se nalazilo na mestu današnje Osnovne škole i nove crkve u varošici Peckoj, a danas je u Spomen-kosturnici crkve u Peckoj.
Posle Drugog svetskog rata kapetan Vladislav Ribnikar, osnivač, prvi urednik lista „Politike“ i junak borbi na Petrinoj steni, ekshumiran je i premešten u porodičnu grobnicu u Beogradu, istog dana kada i njegov mlađi brat Darko. Grobni beleg Vladislava Ribnikara, sa epitafom i u gvozdenoj ogradi, i danas stoji u levom uglu porte crkve u Peckoj, kao što istovetan grobni beleg sa epitafom i u gvozdenoj ogradi njegovog brata Darka i danas stoji na levoj strani crkvenih dveri u Beloj Crkvi u Rađevini.
Posmatrajući danas grobni beleg kapetana Vladislava Ribnikara u Osečanskoj varošici Peckoj i grobni beleg njegovog mlađeg brata kapetana Darka Ribnikara u krupanjskoj varošici Beloj Crkvi - čini mi se kao da posmatram gornju granicu koju su oni povukli i svojim grobovima obeležili između ovog o onog sveta.

Broj 574
Treće oko u novom broju donosi:

Istorijske smicalice:
Za zabludu oko imena poznatog srednjovekovnog zdanja na Kalemegdanu znaju samo malobrojni Temelje originalne kule Nebojše koja je dominirala ušćem Save u Dunav uništila JNA kada je 1948. godine pravila tajnu podzemnu vojnu instalaciju

Podmladite se – rečima:
Iz knjige Georgija Nikolajeviča Sitina "Lekovite motivacije za žensku sreću" ekskluzivno objavljujemo delove – "nastroje", koji će damama pomoći da postanu (ili ostanu) mlade, lepe, zdrave i srećne

Tajanstvena Srbija:
Pre dvadesetak godina priče o drekavcu, ali i o drugim tajanstvenim bićima, punile su stupce naše tzv. ozbiljne štampe. Za drekavca se veruje da predskazuje nevolje, oskudicu i rat - sve ono što nam se tih devedesetih zaista dogodilo, a danas već stižu nova svedočenja...

Ima neka tajna veza:
Kako pobediti strahove i izaći na kraj sa planetom svih prepreka - Saturnom, koji i te kako može da nam zagorča život. Šta je gore - karmičko ili genetsko nasleđe


Saznajte i:
Zašto slavni privlače duhove
Kako je Tesla uspostavio vezu sa međuzvezdanim bićima
Gde je granica između ovog i onog sveta
Može li se sreća odbraniti
Šta traži Bigfut u Zemlji Kengura
Da li je vreme za ljubav
Sve o manastirima Svetog Čudotvorca Nikole
Tajne harmonije sa prirodom