Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 569
aktuelno izdanje
„Kosmičko vreme“ iz Zvezdarske šume
Možda niste znali
Ako se pitate kako se tačno meri vreme – ovo je tekst za vas. Saznajte i kakvi su satovi korišćeni pre osam decenija

Piše Zoran Nikolić


Na jednom „skrivenom“ mestu u Beogradu, koje je dobilo mesto po zvezdama, postoji i danas mreža koju čini više od 15 časovnika starih oko 80 godina, koji su služili za najpreciznije, astronomsko merenje vremena početkom 20. veka.
Danas su to pravi dragulji časovničarstva, a čovek koji pazi na njih sa mnogo ljubavi i znanja, podelio je svoju strast sa reporterima „Trećeg oka“.
Na najvišoj tački Beograda od 1932. godine nalazi se Astronomska opservatorija, i baš u njoj šetamo od paviljona do paviljona, gledajući neverovatno blago koje nam pokazuje inženjer Viktor Batić. Uzgred, ovaj deo grada je i poneo ime „Zvezdara“ od trenutka kada je Opservatorija podignuta, a zaljubljenici u nebeski svod dobili svoje mesto u gradu.

„Starci“ punog sjaja

Na ulazu u Upravnu zgradu Astronomske opservatorije stoji komplet časovnika iz 1929. godine. Oni su bili povezani u veliki sistem za održavanje tačnog vremena koji je činilo 15 satova u različitim paviljonima ove naučne institucije. Postojalo je još šest časovnika koji su bili distributivni ili, laički rečeno, „centralni“ ili „komandni“, čija tačnost je bila najvažija i koji su se nalazili na trećem nivou ispod ove zgrade.
- Astronomima je neophodno savršeno precizno vreme – objašnjava Batić.- Oni traže jasnu poziciju nekog objekta u odnosu na Zemlju i to u tačnom vremenskom trenutku. Ako se u kosmosu sve kreće jedno oko drugog, sasvim je prirodno da i astronomi ta kretanja žele da zabeleže, i to što je moguće tačnije. Možda je najbolji primer važnosti preciznog vremena kada vam kažem da se u samo jednoj „običnoj“ sekundi u svemiru odvija toliko dramatičnih i gigantskih promena, koje su našem umu neshvatljive. Tako vas podsećam da se za 24 sata Zemlja okrene za jedan pun krug. Obim naše planete je oko 44.000 kilometara, što znači da, kada bi u odnosu na na neku virtuelnu tačku koja miruje, postavili posmatrača, za samo jedan sat pored njega bi proletela površina Zemlje dužine oko 2.100 kilometara.
Pošto nam je objasnio značaj preciznog vremena za astronome, Viktor Batić nas vodi u obilazak prelepih, starih časovnika. Najstariji potiče iz 1929. godine, mada su i ostali tek neku godinu mlađi.
- Opservatorija je raspolagala sa časovnicima koje su izraživala tri proizvođača – objašnjava Batić.- Na centralnom mestu bili su satovi koje je pravila kompanija „klemens-rifer“, nadalje tu su bili časovnici marke „brilije“, ali i domaćeg predratnog proizvođača Antonijevića. To su bile sprave koje su imale neverovatno precizno izrađenu mehaniku. Nalazili su se u staklenim zvonima iz kojih su vakuum pumpama izvlačili vazduh, kako mehanizmi ne bi osećali čak ni otpor vazduha. Bili su postavljeni u specijalno izrađenom podrumu Opservatorije, tri nivoa ispod zemlje.
Ovi časovnici su tridesetih godina prošlog veka radili na uvek konstantnoj temperaturu i vlažnosti. Cela zgrada u kojoj su se nalazili bila je podređena tome, pa je oko temelja bio postavljen još jedan debeo zid sa prostorom između u kojem nije strujao vazuh. Zato je temperatura u „trećem podrumu“ kako ga zaposleni zovu, uvek bila skoro ista, sa oscilacijama od maksimalnih dva stepena u odnosu leto-zima.
Istovremeno, časovnci su bili postavljeni na specijalnim temeljima koji su bili duboko ukopani i bili su potpuno nezavisni od temelja same zgrade.
-Mreža ovih satova, koji su se nalazili po paviljonima Opservatorije, ili drugim mestima gde je bilo važno čitanje tačnog vremena, bili su opremljeni elektromagnetima koji su im zadržavali klatna, odnosno usklađivali ih sa sinhronim radom distributivnih, „glavnih“ satova iz „trećeg podruma“.
Distributivni časovnici imali su ležišta koja su bila izrađena od rubina, a klatna su visila na noževima od istog materijala. U njihovom radu rubin je bio važan zbog svoje velike tvrdoće, pa je svako trenje bilo svedeno na minimum.
-Distributivni satovi su bili opremljeni čak i generatorom impulsa, preko kojeg su se singronizovali satovi po paviljonima – nastavlja Batić.- On bi proizvodio eletkrične impulse svaki put kada bi klatno dodirnuo kontakt, i tako bi naelektrisalo eletktromagnet koji bi zadržavao klatno u paviljonu.
Dok nam govori o ovom neobičnom, zaboravljenom blagu Astronomske opsevatorije, Batić sa puno poštovanja podiže staklenu kupu koja pokriva časovnik čiji sjaj je isti kao pre 82 godine. Unutra je mehanizam potpuno očuvan, a sve je to zahvaljujući posvećenosti našeg sagovornika.

Novo vreme

Posle ove garniture umreženih časovnika koja je „otkucavala“ tačno vreme na Zvezdari, došao je rat, a potom i drugi načini merenja. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina ovde je stigao novi, za to vreme tehnološki superioran sistem.
-To je bio sistem „rode-švarc“ koji je imao takozvane tri kvarcne normale – objašnjava Batić.- To su bila tri časovnika velike preciznosti koji su se upoređivali preko osciloskopa. Njihov konstantan rad bio je beležen na takozvanoj nagaravljenoj traci, pa je tako moglo da bude uočeno eventualno odstupanje nekog od časovnika. Postojao je i prijemnik kojim su primani časovni signali, preko kojeg je taj sat bio singronizovan sa drugim časovnicima u svetu.
Danas je tehnologija „dodala“ još jedan korak više, pa u Opservatoriji radi takozvani atomski časovnik. Baziran je na cezijumskom satu, opremljen je i GPS prijemnikom za sinhronizaciju sa drugim preciznim časovnicima. Opremljen je i za distribuciju tačnog vremena preko interneta. Tako čitaoci „Trećeg oka“ mogu da ukucaju adresu (www.time.aob.rs) i da podese svoje lične časovnike na najtačnije moguće vreme.

Govorni sat

U Opsevatoriji postoji i govorni sat, napravljen pre više od pola veka. On je na zahtev čitao tačno vreme sa magnetnog doboša. Doboš je, opet, bio sinhronizovan od strane distributivnog sata tako da je vreme koje je „izgovarao“ bilo potpuno tačno. Na žalost, ovaj časovnik je tehnologija „pretekla“ u svakom pogledu, ali Viktor želi da mu vrati prvobitnu namenu. Uz smešak nam kaže: „To je moj sledeći izazov“.


Nautički sat

Među brojnim časovnicima koje nam je pokazao, Batić izdvaja i nautički sat. On je bio posebno napravljen za tu funkciju početkom veka, a bio je sačinjen zajedno sa žiroskopom, koji bi anulirao kretanje broda po talasima i obezbeđivao mehanizmu da stalno radi u potpuno horizontalnom položaju, bez oscilacija.

Broj 569
Treće oko u novom broju donosi:

Izrežirana 2012:
Kanadski novinar i istraživač Serž Monast prvi je upozorio na projekat Blue Beam - plan se odvija u četiri koraka, a krajnji rezultat bio bi konačno i potpuno uspostavljanje novog svetskog poretka, sa novom verom – u antihrista 9


Zapisano u zvezdama:
Misterija lunarnih čvorova - zašto su u indijskoj astrologiji Rahu i Ketu daleko moćniji od bilo koje planete, a ponekad - i od svih zvezda zajedno...


Istinite legende:
Od Samsona i samuraja - do hipika - priča o magiji kose postoji od pamtiveka a šta je, osim snage, još njena simbolika - sačuvano je u drevnim spisima...


Supertajni vojni eksperimenti:
Visoki oficir kineske armije, koji je pobegao iz svoje zemlje, tvrdi da ima dokaze o novom oružju koje teleportuje vojnike i špijune iza neprijateljskih redova

Saznajte i:
Šta je na drugoj strani
Zašto Forbs napada Teslu
O ljudima i ćudima
Kako se postiže istinski smisao života
Gde se meri “kosmičko vreme”
Tajne svetinja manastira Zograf
Da lečite stres – zumbom
Misterije paralelnih svetova