Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 567
aktuelno izdanje
Legenda o Vršačkoj kuli
Piše Stefan Račić
„Tvrđava se nalazi na jednom bregu koji „dopire do neba“, izgrađena je u obliku badema i to je lepa građevina od kamena, koja je pak na nekim mestima tako oštećena, da u zimskim danima pastiri u nju kroz razvaline uteruju ovce. U njoj ne obitavaju ljudi. Od tvrđave može se videti u daljinu 7 dana konaka.“
Ovako je turski putopisac i vojni nadzornik Evlija Čelebija pisao 1664. godine o vršačkoj kuli, sa čijeg su se vrha mogla videti mesta koja su od nje udaljena čak sedam dana putovanja.
Iz jednog drugog rukopisa saznajemo da „jedan vrh Karpatskih izdanaka krasi prastara kula, građevina poslednjega srpskoga poslekosovskoga vladara Đurđa Brankovića Smederevca i dobre mu gospođe Jerine.“ Zabeleženo je i da se kula nalazi na bregu visokom 409 metara i da je grad bio u posedu srpskih vladara, počev od kralja Dragutina do despota Đurđa Smederevca.

Dopire do neba
Nije poznata godina izgradnje utvrđenja na vršačkom bregu, ali je po istraživanjima gotovo izvesno da je podignuta posle Smederevskog utvrđenja, posle 1430. godine. Kada su 1439. g. Turci zauzeli Smederevo, despot se povukao u Banat, koji se tada nalazio u južnoj Ugarskoj. Despotova obaveza prema Ugarskoj bila je da učestvuje u borbi protiv Turaka, a kako je u Banatu imao velike posede i da bi prvenstveno njih zaštitio, podigao je na bregu utvrđenje. Skoro dva veka kula je imala strateški značaj. Vojne posade je, več znatno oštećenu, napuštaju u prvoj polovini 17. veka. Vršac gubi stratešku ulogu, jer turskim osvajanjem jednog dela Erdelja prestaje da bude pogranično mesto.
Kula Đurđa Smederevca nije bila prvo utvrđenje na ovom bregu. Zbog dominantnog položaja u prostranoj ravnici, breg koji „dopire do neba“ još u davna vremena koristile su mnoge vojske i ratnici za osmatranje i odbranu. Tako su i Rimljani u drugom veku n.e. imali tu svoju kulu osmatračnicu, sa koje se svako približavanje neprijatelja moglo na vreme uočiti.
Kroz Vršac su u prošlosti, pored vojničkih, prolazili i važni trgovački putevi. Jedan od njih bio je i čuveni ćilibarski put koji je spajao Baltik i Transilvaniju sa Sredozemljem i Malom Azijom. Tokom vekova mnogi narodi su prohujali ovom ravnicom, ali najviše tragova o sebi ostavili su Sarmati. U osmom veku doseljavaju se Sloveni, tako da je ime grada, koje je prvobitno bilo Podvršan, slovenskog porekla. Kolonizacija Mađara počinje u narednom veku, a velike seobe Srba posle Kosovske bitke. Smenjivali su se ovde mnogi narodi i kulture: Dačani, Rimljani, Sarmati, Avari... Arheološka nalazišta svedoče o postojanju najranijih civilizacija. Kako je svima bilo važno da zaštite svoja naselja, kojih je bilo još u praistoriji, sasvim je sigurno da je na bregu koji nosi ime Kula uvek bila neka osmatračnica ili utvrđenje za odbranu od neprijatelja.

Svetlost na mestu stradanja
Kula Đurđa Smederevca podignuta je na temeljima rimske kule osmatračnice. Debljina masivnih zidova je od 2 do skoro 4 metra i za njenu izgradnju koriščen je kamen sa Vršačkih planina. Sa visine od oko 20m pogled doseže, po lepom vremenu, čak do Avale i Temišvara. Utvrđenje je štitilo južnu Ugarsku od prodora Turaka. Tek 1552. konačno je zauzeto. Osvojio ga je Ahmed paša u pohodu na Temišvar. Vršac je postao deo Temišvarskog vilajeta, a turska vlast će u ovim krajevima trajati više od jednog i po veka. Kada su banatski Srbi i Rumuni 1594. podigli ustanak, zapovednik tvrđave, turski aga, izazvao je na dvoboj vođu ustanika Janka Halaburu. Podno kule Janko je posekao agu, pa će se ovaj događaj i kula naći kao sadržaj na grbu grada Vršca s početka devetnaestog veka. Buna je brzo ugušena. Po naređenju temišvarskog paše, Turci su pogubili vladiku Teodora Nestorovića, jednog od organizatora ustanka. U svojoj surovoj osveti živog su ga drali. Povremeno bi ga polivali hladnom vodom da bi što duže ostao pri svesti, a samim tim i njegove muke bile što veće. Iznad mesta stradanja pojavila se svetlost. Kako bi onemogućili hodočašća na grob stradalnika, vladiku su Turci tajno pokopali na nepoznatom mestu. Četiri veka kasnije, 1994. godine, kanonizovan je u Svetog Teodora Vršačkog.
Posle više od jednog i po veka, Turci su proterani sa ovih prostora. Po odlukama Karlovačkog mira, utvrđenja su se rušila ili onesposobljavala. Od nekadašnjeg utvrđenja koje je podigao Đurađ Branković Smederevac, sin Vuka Brankovića i unuk kneza Lazara, ostala je samo ruinirana kula.
Dolaskom austrijske vojske u Banat 1717.godine stvorena je vojna granica i sprovedena velika kolonizacija Nemaca. Vršac, nekada tipično seosko naselje, dobija prve odlike varoši. Znalci koji su proučavali ove krajeve, kažu da se obično nastanak i razvoj Vršca vezuje za vršačku kulu. „Međutim, kada je kula bila u funkciji, Vršca nije bilo. Kada je Vršac nastao kao varoško naselje, kula je bila samo ruina.“ U doba kule postojala su u podnožju mala, tipično seoska naselja, a u vreme kada kula više nije bila u funkciji, grad doživljava svoj najveći prosperitet.
Zahvaljujući velikoj proizvodnji vina sa jednog od najvećih kontinuiranih vinogorja u Evropi, mala varoš se bogati, razvija se zanatstvo i trgovina, da bi veoma brzo Vršac postao jedan od zanatskih centara južne Ugarske. Najviše je bilo bačvara, kazandžija, kalajdžija, kolara... Kako je potreba za vinskim sudovima rasla, tako sve više u varoš pristižu bačvarske kalfe iz Nemačke, Austrije, Češke. Godine 1789. napravljeno je oko 12.000 novih buradi za vino.

Zatočena princeza
U 18. i 19. veku podižu se i najlepše građevine: Vladičanski dvor, Saborna crkva, impozantna katolička crkva, zgrada opštine. To je i vreme nastanka i razvitka jedne nove klase, građanske klase. Grade se prostrane kuće, sa bogato ukrašenim fasadama, čime se iskazuje njihova moć i prestiž.
Kula, već odavno napuštena i uglavnom zanemarena, samo je nemi posmatrač i svedok događanja u njenom podnožju. Pošto u njoj ne obitavaju ljudi, stvarnost je ustupila mesto legendi. Umesto vojnih posada, među starim zidinama je već vekovima zatočena jedna princeza. Nekada davno neko ju je začarao i pretvorio u zmiju. Prepoznaje se po maloj kruni na glavi i pojavljuje se svakih sto godina, tačno u ponoć. Još niko nije uspeo da je oslobodi zlih čini.
Zaštitnica grada, sv.Cecilija, čuva vrščane od zla, pa kulu napušta samo kada gradu preti neka opasnost, da bi visoko u nebesima razapela nevidljive niti i zaustavila nadolazeću nevolju. Legenda se nije zadržala samo na kuli. Otišla je i dalje, pa kaže da je despot Đurađ prokopao podzemni put od kule do Smedereva, da bi volovskom zapregom odvozio svoje blago.
Vršačko utvrđenje se danas rekonstruiše. Vrh brega koji „dopire do neba“, polako gubi svoj prepoznatljiv izgled. Stara kamena kula dobila je krov, nazire se utvrđeni grad. Umesto nekadašnjih vojnih posada, oživeće je posetioci. Moći će sa njenog vrha da vide „u daljinu 7 konaka“, ili da čuju topot volovske zaprege koja, podzemnim putem, vekovima prevozi Đurđevo blago.

Broj 567
Čeka nas decenija pakla:
Amerika će izazvati novi veliki rat, ali suočiće se sa padom dostojnim Rimskog carstva - upozorava Pol Farel, koga nazivaju savremenim “ekonomskim Nostradamusom”


Kako postati nevidljiv:
Maštanje ljudi da jednostavno nestanu utkano je u bajke gotovo svih naroda sveta, a naučnici sa američkog Univerziteta Mičigen upravo su ostvarili taj san - proizveli su legendarni plašt nevidljivosti


Zodijak – i u stanu:
Kakav prostor najviše odgovara vašem horoskopskom znaku . Šta bi trebalo da promenite u svom domu da biste privoleli kosmos da radi za vas

Tajna vremenskih preskoka:
Zašto se nekim osobama čitavi sati, a ponekad i dani naprosto – izgube Fenomen registruju i - kamere!


Saznajte i:
Zašto je snaga Velikog duha – u kosi
Tajnu Rtnja
Da li svetom vladaju – reptipski bogovi
Gde još zveče mačevi
Koga čuva Trojeručica
Legendu o Vršačkoj kuli
Kada nastupa Doba probuđenih ljudi
Šta od nas žele – vanzemaljci