Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 553
aktuelno izdanje
Ikona – svetlošću stvorena
Pogled na manastirsko zdanje

PiŠe Tomislav Ž. Popović

Predanje urezano u vekove i sećanje govori o Svetom Germanu, podvižniku iz Svete Zemlje, za čije je ime i delatnost vezana istorija ovog velelepnog manastira. Anđeo, koji je nosio poruku Presvete Bogorodice saopštio je jedne večeri Svetom Germanu poruku, po kojoj je potrebno da ide u Makedoniju i u planini podigne manastir. Svi putevi prema ovim krajevima u to vreme vodili su preko Hristopolja (današnje Kavale) i Filipa, mesta gde je utisnuta prva hrišćanska stopa i gde je Sveti Pavle krstio Svetu Lidiju, prvu hrišćanku u Evropi. Prešavši ovaj put, obreo se na planini Pangeo, gde je u jednoj pećini podigao omalenu crkvu.
Posle izvesnog vremena, ponovo mu se ukazao anđeo-pratilac i saopštio da to nije pravo mesto, već da se ono nalazi više, u planini. Došavši na pogodan proplanak, na oko 800 metara nadmorske visine, ukaza mu se Bogorodičin lik, i Sveti German shvati da je to mesto gde je potrebno izgraditi hram. I tako je bilo. Tokom radova pronašao je dva krsta od starije crkve koju je nekada podigao episkop Sozon, učesnik Četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidoni. Mesto ovog prvobitnog hrama nalazilo se pedesetak metara udaljeno od današnjeg manastira.
Kada je Sveti German završio izgradnju manastira, zaželeo je, da iz poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, oslika ikonu sa njenim likom. Kada je započeo rad, drvo pripremljeno za ikonu je puklo. Bio je to znak da treba prekinuti sa radom. Utom se pojavila jaka svetlost, koja je obasjala drvenu ploču, a Bogorodica se oglasila rečima, kojima ga ohrabruje i govori da ga ona čuva. Nestankom svetlosti, na drvetu ostade utisnut lik Presvete Bogorodice. Od tada ova sveta ikona je zaštitnica manastira, putokaz i ohrabrenje vernicima, iznemoglima i bolesnima i opomena silnicima, samodovoljnima i osvajačima. Molitve pred ovom ikonom pokazivali su Svetom Germanu i njegovim sledbenicima, puteve kojima će prebroditi sva iskušenja i opstati na mestu gde su se smenjivale vojske, koje su prolazile obližnjim velikim putem Via Egnacia.

JAČA OD VATRE
Mnoga čuda i isceljenja vezana su za ovu ikonu. Ostao je zapis o slepom dečaku, koji je posle molitve pred oltarom, rekao: ''Starče, ovde se vidi ikona''. Mnogi nisu verovali, ali dečak se više puta vraćao i pokazivao na tamnoj podlozi, u ukrašenom ramu, lik Presvete Bogorodice sa Hristom. Za vreme rata, veliki požar, uništio je hram i manastirske zgrade. Trajao je tri dana i tri noći, ali su netaknute ostale samo dve najveće vrednosti i svetinje ovog manastira – čudotvorna ikona i veliki ikonostas iz 673. godine. Kada je vatra utihnula i bugarski vojnici počeli da pljačkaju manastir, jedan od njih skinuo je ikonu i poneo da je iznese iz ostataka zapaljenog hrama. Posle nekoliko metara pao je kao pokošen, ikona je ostala neoštećena, a vojnika su izneli sa zgarišta u besvesnom stanju. Kažu da je ostao živ, ali „nikada nije došao sebi“. Mnoga čuda i isceljenja događaju se do dana današnjeg. Ikona stoji na istom mestu kao nekada. Iako teško vidljiva, zaštićena od jake svetlosti, sa tragovima koje su ostavili vekovi –ona i danas obasjava sve one koji joj se sa verom obraćaju. Među njima je i veliki broj naših sugrađana, koji ovim putevima kreću prema grčkim letovalištima na obalama Kavale i Tasosa. Srpska Pravoslavna Crkva održava posebne veze sa ovim manastirom, pa ga svake godine poseti nekoliko grupa hodočasnika iz Srbije. To je obično ženski deo grupe koja obilazi Svetu Goru i njeno predvorje.

***
Posle petog veka manastir se skoro nigde ne pominje. Kažu ''kao da je nestao'', ili ''propao u zemlju''. Prvi dokument posle ovog vremena je ugovor o nekakvoj kupoprodaji između manastira Ikosifinise i Hilandara, sa potpisom monaha Simeona Hilandarca, iz 1320. godine. Nekoliko hronika, posebno Cetinjska i Karlovačka, govore o pomoći koju je kralj Milutin davao ovom manastiru. Iz toga se izvode zaključci da je manastir bio zapusteo, verovatno zbog neke prirodne katastrofe, epidemije ili naleta pljačkaša.
Drugi veliki ktitor ovog manastira bio je Vaseljenski patrijarh Sveti Dionisije, koji je 1472. godine potpuno obnovio manastirsku crkvu i konake. Početkom 16. veka manastir Bogorodice Ikosifinise bio je jedan od najvećih i najuglednijih. Prema podacima koje daju putopisci imao je preko 170 monaha. Godine 1507, Turci su ga dva puta palili, a obnovljen je posle dvadeset godina na molbu Vaseljenskog patrijarha i odobrenje Selima Prvog da ga deset monaha iz svetogorskog manastira Vatoped obnovi i nastavi život u njemu. Bratstvo se ubrzo uvećalo i proširilo manastir podigavši paraklise Svetog Nikole i Svete Varvare.
Kasnije su ga rušili, zemljotres 1829, godine i Bugari u Prvom i Drugom svetskom ratu. Godine 1917, bugarske komite su zapalile manastir i crkvu, pobile monahe i opljačkale riznicu. Ostao je podatak da je osamnaest mula natovareno manastirskim blagom, u koje se računa i oko 1300 knjiga, neprocenjive vrednosti. Samo pet Jevanjđelja, optočenih zlatom vraćeno je u Grčku, a ono što nije uništeno, nalazi se u muzejima Evrope i Amerike.
Potpuna obnova, započeta 1946, izvršena je tek 1970. godine. Tada je manastir Bogorodice Ikosifinise prvi put u svojoj istoriji postao ženski, u kome danas po strogim monaškim pravilima živi 25 monahinja, koje dočekuju poklonike iz cele Grčke, ali i drugih zemalja.
Mnoge velike ličnosti srpske istorije dolazile su u ovaj manastir na poklonjenje i davale izdašnu pomoć za njegovu obnovu i život monaštva. Jedna od njih je i sultanija-carica Mara Branković, kćerka despota Đurđa i maćeha Mehmeda Drugog, koji je osvojio Carigrad i dao mu ime Istanbul. Nedaleko, u Ježevici (Ezeva, danas Dafni) imala je svoje imanje i dvor i bila poznata kao veliki dobrotvor pravoslavnih svetinja. Tu je provela i svoje poslednje dane života. I danas, u selu Dafni stoje ostaci Marine kule.

Sa posebnim poštovanjem u crkvi se čuva zastava koju je manastiru poklonio Emanuil Papas, veliki grčki junak. Iz manastira je krenuo u bitke protiv Turaka i vratio se sa zastavom, koju je poklonio svom manastiru.

***
Pangeo je i pitoma i divlja planina, visoka oko dve hiljade metara. Svetom planinom je zovu zbog preko sto pedeset crkava, manastira i drugih spomenika, od kojih veći broj potiče iz davnih vremena. Putniku koji Serskom dolinom krene prema moru, ukazaće se plavo-zeleni obrisi planinskih venaca, koji kao da su odnekuda pali na ovaj deo zemlje. Zato se tako i zove – Pangeo, nad zemljom! Nalazi se na tromeđi tri grčke oblasti, Seresa, Drame i Kavale i od njihovih istoimenih centara je skoro podjednako udaljena. Sa četvrte strane je more sa prelepim plažama i vizantijskim kulama. Kako tvrde naučnici, pre će biti da je planina izašla iz mora, nego da je pala na zemlju. Pre vremena koje se meri u milionima godina Serska dolina je bila deo mora. Njenim viševekovnim isušivanjem, ostrvo je postalo planina. Ovuda su uvek išli značajni putevi, pa je onaj vojskovođa, koji je ’’uz sebe imao ovu planinu’’, i mogao da koristi njena bogatstva, uključujući i rudnike zlata, mogao dugo da ratuje i osvaja susedne zemlje. Stoga je u ovim oblastima dugo boravio sa svojom vojskom i Aleksandar Makedonski. Predeo od starog grada Amfipolisa do Kavale i Filipa, spada u one delove Grčke, za koje se često u šali kaže ’’da imaju viška istorije’’. Mitovi, legende i predanja zapisana u vremenu, kao da su skupljena u oblacima i vetrovima koji se nadvijaju nad Pangeo-planinom. Ako se svemu dodaju i oblasti Seresa i Drame, u kojima je pisana i srpska istorija, ostaje preporuka našim turistima, da na putu za Tasos, Asprovaltu i druga odredišta za odmor, zavire bar u neki kutak ovih tajnovitih predela.

Broj 553
“Treće oko” u novom broju donosi:

Svi smo mi – vanzemaljci:

Posle višedecenijskog ćutanja, dr Irena Sjekloča-Miler odlučila je da progovori o svojim susretima “treće vrste” Šta nas čeka i kako preživeti 2012?

Srpske misterije:
U selu Bošnjane kod Varvarina, Milutin Mojsilović, poznati slikar naive, u drvima koje je nasekao na treći dan Božića pronašao obrise likova i fugura

Ukazanja:
Popularna američka pevačica Keša priznala opsednutost, a u potrazi za duhovima, Amerikanci stigli do - Petrovaradinske tvrđave

Tajne kosmosa:
Ljudski mozak ima ugrađen mehanizam koji mu ne dozvoljava da spozna suštinske tajne univerzuma a ljudskoj vrsti do kraja ovog veka preti nestanak - tvrdi dr Martin Riz

Saznajte i:
Zašto Franjo i danas „zvoni“ nad Beogradom
Čija je ikona svetlošću stvorena
Zbog čega se sve ponavlja
Šta je zapisano u zvezdama
Kada su vozači nabavljali benzin u apoteci
Zašto je važna kreativnost
Može li se ručati – vazduh
Da li je nesreća zarazna







Ekskluzivno

Svi smo mi – vanzemaljci!

Posle višedecenijskog ćutanja, dr Irena Sjekloča-Miler odlučila je da progovori o svojim susretima “treće vrste” Šta nas čeka i kao preživeti 2012?