Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 553
aktuelno izdanje
Zagonetka u drvenim krugovima?
Milutin Mojsilović sa drvenim krugovima

Piše Slavoljub Marković
Na krajnjem jugoistočnom delu opštine Varvarin, na levoj obali Zapadne Morave, oslonjeno na atar Šanca, smešteno je moravsko selo Bošnjane. Sa prve visoravni, odmah iznad naselja, pruža se pogled na upečatljivu panoramu Pomoravlja, ušće Zapadne i Južne Morave, koja u svom toku često krivuda, menja korito i za sobom ostavlja sprudove i bare, vrbe, topole, jasike...
Nije onda nimalno čudno što je ovako živopisan kraj bio poznat baš po slikarima naive. Vreme je, ipak, učinilo svoje, pa od nekadašnjih šest ovde živi i stvara još samo jedan "naivac", Milutin Mojsilović. Njemu smo se i zaputili u goste...
Milutin je rođen 1951. godine i, baveći se zemljoradnjom, očaran seoskim pejzažima i plodnim moravskim oranicama, sedamdesetih godina prošlog veka počinje aktivno da slika. Moravske krajolike, stare kuće, vajate, koševe i ambare, orače i žeteoce...
U međuvremenu je naslikao nekoliko stotina kompozicija sa tematikom sela, želeći da sačuva ono autentično i iskonski vezano za Pomoravlje, mada podjednako uspešno slika i istorijske kompozicije. Za jednu takvu, pod nazivom "Varvarinska bitka", još je 1973. od jednog nemačkog kolekcionara dobijao najnoviji i najskuplji mercedes.

Da mi je neko pričao, ne bih verovao!
O Milutinovim slikama bi se, nesummnjivo, imalo još štošta pisati. A opet, priča koju smo namerili da vam ovde prenesemo, izlazi iz okvira umetnosti, u nešto što deluje još fantastičnije od najsmelijih fantazija ovog autora. Uostalom, i sam Milutim kaže da u nju, da ju je od nekog drugog čuo, sigurno ne bi poverovao...
Na treći dan Božića ove godine, na praznik i slavu Svetog Stefana, Milutin je krenuo da naseče drva. Ista ona koja je, nedavno pre toga, doneo iz brnika, iz sopstvene šume.
I onda se desilo nešto neobično...
- Primetio sam u trupčićima obrise nekog lika. To mi je delovalo vrlo upečatljivo i obuzeo me je neki zaista neobičan osećaj... Zaintrigiran, odlučio sam da ih testerom istružem na tanke listove. I u svakom od njih, mada od istog komada drveta, video sam neku drugačiju figuru - priča nam Milutin.
Nadovezuje se na ovo i njegova supruga, Radmila:
- Rekao mi je da je video nešto neobično i da mora da nastruže drva na tanke listove. Ja sam ga ubedjivala da to ne radi, jer je bio "svetac", ali je nešto, očigledno, bilo jače od njega. I onda su nam se ukazale te neobične slike. Znamo da drvo dok truli otpušta vodu i da tako često nastaju razne figure, ali ovo je belo, jako drvo, zdravo i puno, i zato su slike neobične. Pitanje je čega onda još ima u drugim panjevima u brniku...
Interesujemo se za mesto odakle je Milutin doneo drva...
- Iz naše šume. Sa mesta koje je tik do, tri veka starog, hrasta koji je u međuvremenu dosegao obim povećeg kuhinjskog stola, ispod koga je oduvek i stari izvor... Mesto je poznato kao Bukovik i postoji predanje da je tu nekada postojalo selo imenom Selište. Očigledno je da se tu nekad živelo, da je u blizini bilo i groblje, tako da se tu uvek oseća neko neobično, mistično prisustvo - priča Milutin.

Plakali dok su gledali snimak
I, kao da se ta priča o "mističnom prisustvu" iz brnika prenela i na drvene krugove koje Milutin u svm domu pokazuje. Ali na jedan zaista neobičan način:
- Unuku se ovo činilo zanimljivim, pa je uzeo mobilni telefon i njegovom kamericom to slikao. Da bi je bolje video, ubacio je sliku u kompjuter. I onda me je uzbudjeno pozvao: "Dodji, deda, da vidiš figure!" Pomislio sam, pa šta tu još ima da se vidi? I onda se desilo... Na snimku na ekranu sam, pored onog osnovnog obrisa koji sam video i na samom drvenom krugu, odjednom video još mnogo toga... Ratnike, turske vojnike, mnogo belih krstova... Prvo sam bio u neverici. A i kako ne bih bio?! Onda smo shvatili da se radi o nekom neobičnom fenomenu koji ne umemo da objasnimo. Jer, to su slike koje se formiraju kroz pogled onog koji taj snimak na ekranu gleda, uvek su drugačije, kao neki zaustavljeni film. I mnogi su ih već videli - priča nam dalje uzbudjeno Milutin.
Njegova žena potvrdjuje priču, da se mnogo toga neobičnog vidi kada sliku gledate na ekranu, odnosno monitoru, i kada se udubite u nju:
- Videli su to i naš sin Dragan i snaja Silvana... Ona je najviše toga i videla, čak joj je tokom gledanja snimljenih krugova crk'o monitor, pa smo morali da ga promenimo. A onda i naši rođaci, komšije, preko dvadesetoro ljudi je u snimku videlo i te neobične slike. Milutinova sestra Ružica, sestričina Danijela, njena majka Slavica, koja radi u Austriji. Ona je Milutinu i rekla: "Što ne daš da to vidi ceo svet!". Naravno, i komšije su videle...
- Oni koji su gledali prosto nisu mogli da poveruju - nastavlja Milutin. - A i kako kada je neobjašnjivo? Drhtali su dok su gledali, polazile su im suze na oči. Dolazile su i cele porodice... Ipak, ne vide svi, nekima to izgleda da nije dato. Jednom sam u slici pročitao čak i godinu, 1569. Često se vidi mnogo stradanja. Ali i Sveta petka, Bogorodica, mnoštvo figura. Jednom sam jasno video konjanika, Turčina, na belom konju u galopu. Pa četnika, sa kokardom na glavi, kako kolje devojku. Lobanje... Pa onda brkatog starca, sa šubarom na glavi, ne znam ko bi to mogao da bude, ali je prosto odisao nekom vanvremenskom mudrošću... Kao da su se sva stradanja naroda ulila u te slike, da kroz njih, kao neki oblik energije, šalju neku poruku.

Poruka duhova prošlosti?
Radmila kaže da su o svemu obavestili i svog sveštenika:
- Kako smo ubrzo slavili Svetog Jovana, došao je pop da sveti vodicu. Pokazali smo mu drvene krugove, a on nas je uputio na manastir Svetog Luke, kod oca Alekseja. Milutin je otišao i poneo krugove, ali mu je preporučeno da ode dalje, kod vladike... Ne znam šta će drugi reći, ali ja u ovome vidim svetinju. Nešto tako u životu nismo doživeli...
Milutin se ponovo nadovezuje na priču, pokazujući i jedan crtež.
- Eto, to je nacrtao moj sin, po onome što je video gledajući snimak na kompjuteru. Lik kneza Lazara sa krunom i krstom na vrhu... Nemamo odgovore, samo pitanja. Očigledno ovim nešto želi da nam se kaže, neke pouke iz prošlosti ili kroz njene simbole. Pitanje je i koliko će se dugo ovi prizori ukazivati na snimku i da li će se menjati. Sve je zaista zagonetno...
Milutinovu priču potvrdili su nam i ostali sa kojima smo je nastavili. Možda je to poruka da se prostor oko velikog hrasta u brniku treba pretvoriti u crkvište i tako umiriti neki duhovi prošlosti? Pa slike umesto u snove, što se u narodu u takvim prilikama znalo dešavati, dolaze na ovaj način? Možda će slike i prestati da se pojavljuju. Ostaće samo drveni krugovi sa obrisima koji su u njima formirani. I ova neobična storija po koju smo došli u Bošnjane.

Majstor naive i pesnik
Za Milutina Mojsilovića su kritičari rekli da poseduje autentičan i upečatljiv likovni rukopis i originalnost. Izlagao je širom Evrope, a njegove slike krase galerijske prostore Berlina, Frankfurta, Hamburga, Pistoje, Pariza… Dobitnik je više domaćih priznanja i diploma, a jedna od najvrednijih je nagrada francuskog grada Avinjona za izuzetno uspešno učešće na trećem Svetskom festivalu naivnog slikarstva 2007. godine.
Osim slikarstva i naive, Milutinova druga ljubav je poezija. Izdao je i knjigu u kojoj je sabrano stotinak pesama.

Tajna moštiju velikih svetitelja
Temnićki kraj je naseljen još od praistorije. Pre rimskog osvajanja bio je u sastavu države keltskog naroda Skordiska. Na planini Juhor u blizini Varvarina nedavno je otrkiveno i keltsko pogranično utvrđenje, sa vojničkim grobljem. Pronalaženi su i tragovi rimskih naselja.
Najznačajniji spomenik preslovenske kulture na području Bošnjana otkriven je na Makarskom bedemu, u ataru susednog sela Maskara, gde se nalaze ostaci vizantijske tvrđave iz 6. veka, iz doba cara Justinijana. Nedavna iskopavanja otkrila su veliku crkvu, za koju se pretpostavlja da je bila sedište episkopije u vreme pokrštavanja Srba.
Na području Stanojeve bare pronađeni su ostaci stare crkve, krst i kandilo, i još nekoliko crkvenih predmeta. Kod Gornje skele na Zapadnoj Moravi iskopano je veliko sidro, dokaz da je Morava nekada bila plovna za brodove.
Na blagom uzvišenju iznad Bošnjana je i obnovljeni manastir posvećen apostolu Luki. Prema narodnom predanju, ovde je za vreme kneza Lazara, krajem 14. veka, sagrađen prvobitni manastir, koji je za vreme Turaka ugašen, a sve građevine srušene i uništene. Krajem prošlog veka počela je obnova manastira - najpre je sagrađena crkva, koja je osvećena 1996. godine, zatim porta i veliki manastirski konak.
Manastir poseduje čudotvornu ikonu Svetog Luke, veliki dar od Boga i svetinju, kojoj dolaze mnogi da se poklone i izmole. U blizini crkve obnovljena je česma sa vodom za koju narod smatra da je čudotvorna i da leči mnoge bolesti.
Prema svedočenju oca Tadeja, na ovom mestu se pod zemljom nalazi zatrpan srednjevekovni manastir u kome se nalaze mošti tri velika pravoslavna svetitelja – Bogu poznata, a nama nepoznata. "Otkopavanje moštiju ova tri svetitelja i njihovo projavljivanje od naše Svete Crkve i naroda biće istovremeno i početak velike duhovne obnove srpskog naroda".

Broj 553
“Treće oko” u novom broju donosi:

Svi smo mi – vanzemaljci:

Posle višedecenijskog ćutanja, dr Irena Sjekloča-Miler odlučila je da progovori o svojim susretima “treće vrste” Šta nas čeka i kako preživeti 2012?

Srpske misterije:
U selu Bošnjane kod Varvarina, Milutin Mojsilović, poznati slikar naive, u drvima koje je nasekao na treći dan Božića pronašao obrise likova i fugura

Ukazanja:
Popularna američka pevačica Keša priznala opsednutost, a u potrazi za duhovima, Amerikanci stigli do - Petrovaradinske tvrđave

Tajne kosmosa:
Ljudski mozak ima ugrađen mehanizam koji mu ne dozvoljava da spozna suštinske tajne univerzuma a ljudskoj vrsti do kraja ovog veka preti nestanak - tvrdi dr Martin Riz

Saznajte i:
Zašto Franjo i danas „zvoni“ nad Beogradom
Čija je ikona svetlošću stvorena
Zbog čega se sve ponavlja
Šta je zapisano u zvezdama
Kada su vozači nabavljali benzin u apoteci
Zašto je važna kreativnost
Može li se ručati – vazduh
Da li je nesreća zarazna







Ekskluzivno

Svi smo mi – vanzemaljci!

Posle višedecenijskog ćutanja, dr Irena Sjekloča-Miler odlučila je da progovori o svojim susretima “treće vrste” Šta nas čeka i kao preživeti 2012?