Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 531
aktuelno izdanje
Kroz život u - čarapama
Izložba čarapa

Piše: Slavoljub Marković
Bez čarapa ne možemo, one su nešto čime započinjemo dan i završavamo ga, a o čemu, ruku na srce, gotovo da i ne razmišljamo. A i zašto bismo, upitaće se neko?
Pa opet, kako sebi dugujemo neke odgovore, u muzejskom prostoru kruševačke Kuće Simića, posetili smo ovog proleća otvorenu nesvakidašnju izložbu posvećenu upravo – čarapama, za ovaj prostor tim zanimljiviju pošto su Kruševljani širom naše planete bili i ostali poznati kao Čarapani, što je praktično i njihovo drugo ime.

MISTERIJA OSTAJE!
Doduše, čak i posle izložbe - priznaju njeni organizatori - ostaće sporno kada su i zašto Kruševljani postali Čarapani. Jer, kako rekoše, “tumačenja su različita, od onih kojih nam mnoga ne služe na hvalu, jer neretko na svetlo dana iznose manje lepu sliku naravi naših sugrađana. Ovog puta nećemo zalaziti u problem da li su se u čarapama, nečujno, turski položaji zauzimali, ili se sa istih, u čarapama, brže-bolje bežalo, niti ćemo dirati osetljivo pitanje da li su čarape bili zgodni rekviziti za prikradanje tuđim konjima ili jedina garderoba u kojoj se kroz prozor iskakalo kada bi se, nenadano, na vratima pojavio muž...” Nakon ovakvog objašnjenja domaćina, bilo je neumesno dalje čeprkati po dodatnim detaljima koji bi eventualno razrešili misteriju.
U svakom slučaju, izložbom čarapa Narodni muzej Kruševac predstavio je svoje najstarije i najlepše primerke, iznoseći tako pred javnost svu lepotu, jedinstvenost i raznolikost ovog dela nekadašnje narodne nošnje, a današnje svakodnevne odeće.
Kao odevni predmet, čarape dolaze sa Istoka, od Turaka (premda su poznate još u drevnom Egiptu), tvrdi istoričar Stanoje Stanojević, a sama reč vodi poreklo od persijske gurab, koja preko arapske ganjrab i turske čorap, dospeva i u naš jezik, gde se odomaćila i u pojedinim izrekama (drži ili čuva u čarapi, udaren mokrom čarapom po glavi...) i od koje su izvedena i mnoga prezimena, poput Čarapića ili Čarapanovića. Stanojević takođe pominje da su u ovom kraju nošene tzv. bašure, pravljene od zečje, jareće ili jagnjeće kože.
Osim onih za svakodnevnu upotrebu, postojale su još praznične i darovne čarape. Zanimljivo je, svakako, da su baš čarape imale u životnom ciklusu čoveka neizostavni udeo u procesu darivanja i kao takve pratile su ga od rođenja, preko krštenja, svadbe, sve do umiranja. Neretko su za ukop i čuvane. Njima su darivani majstori kod zidanja kuća, nošene su u crkvu i polagane na oltar... Pošto su, naravno, ručno rađene, simbolizovale su i dobronamernost onoga ko ih je pleo ili domaćinstva koje ih je poklanjalo. Recimo, položajniku o Božiću, ili putniku koji kreće na dug put, sa najboljim željama da mu hodanje ne padne teško i sa prizivanjem isto tako srećnog povratka.

DOBRA I LOŠA SREĆA
Narodno verovanje kaže i da je dobra sreća slučajno obuti čarapu naopako. Takođe je sreća obući rasparene čarape. Ali, u oba slučaja, morate da ih tako nosite čitavog dana, kako biste očuvali sreću.
Loša je, pak, sreća baciti stare čarape, a da ih pre toga niste oprali! Razlog je u tome što su neoprane čarape ispunjene vašom ličnom energijom, a ne želite da ona nestane. Ono što je još gore, neko ko vas ne voli mogao bi da iskoristi vaše stare čarape i baci čini koje bi vam naškodile. Da je ovo i opšte tradicionalno evropsko verovanje, potvrdio je u svojoj Enciklopediji praznoverja Ričard Vebster, veliki istraživač tradicije, običajne teorije i prakse celog sveta.
Zanimljivo je da se verovalo kako nije dobro sanjati da nosite čarape, jer to predskazuje gubitke. Ali je zato skinuti u snu čarape važilo za predznak sreće. Stare, pocepane čarape ukazuju na uzaludna nadanja i loše upravljanje domaćinstvom. Videti okačene čarape simbolizuje lažnu predstavu, privid o bogatstvu, a ako ih perete u snu - to najavljuje zaradu.
Čarape su se, inače, plele dok se čuvala stoka, pri odlasku na njivu i povratku s nje, na prelima, tokom predaha od teških poslova kojih je u ono vreme bilo na pretek, dok je od materijala najčešća bila vuna. Kasnije se već i čarape dele na seoske i gradske. Starijem tipu pripadaju dvopletne čarape, rađene od crvenog i crnog pletiva, čijom su kombinacijom nastajali geometrijski oblici - reske, lozice, kosice... Špikovane čarape su pletene od crne vune ili pamuka sa vezom oko nogu i često su ih krasili sitni motivi kao što su ruže, pupoljci, lišće. Najzad, najnoviji tip čarapa su one koje su donedavno nosile starije žene, a pletene su u ranflu, kombinacijom većeg broja radova i crne boje.
Gradske čarape su pletene od finih pamučnih niti. Ženske su bile uglavnom jednobojne, sa diskretnim prugicama u drugoj boji, ili započete nekom lepom ranflom.
Naravno da je ovo samo deo priče koje čarape ovih dana “pričaju” na postavci u Kući Simića, inače, smeštenoj tik pored znamenitog Spomenika kosovskim junacima, u strogom centru Kruševca. A to je mesto gde se sa novim prepliće staro – pomenuta kuća u modernom središtu grada ostatak je davno prošlog vremena i spada u najstarije očuvane objekte profane arhitekture u nekadašnjoj srpskoj prestonici.
Izložene čarape su, na sreću, sačuvan i jasan trag tog prošlog vremena...

Broj 531
Da li je trač ili...:
Niko ne poriče da mobilni telefoni rade na frekvenci sličnoj onoj koju emituju mikrotalasne rerne – pa su se neki dosetili da provere kolika je ta sličnost Šta je od video klipova koji kruže Internetom autentično i mogu li se napraviti kokice pomoću – četiri mobilna aparata, jednog stola i troje iznenađenih prijatelja

Razmišljanja i istraživanja:
Genetska istraživanja kažu da, od svih evropskih naroda, najsličniju strukturu krvi imaju Srbi i Velšani Naši preci su bili neobično bliski sa Keltima, koji su pradede mnogih današnjih naroda u Evropi

Istina o Grupi 69:
Da bi vladali Amerikom, a preko nje i svetom, jedan deo masona danas koristi i tehnomagiju Hitlerove „Crne Tule“ Šta se prikriva u Berlinu, a šta na Jelskom univerzitetu u SAD


Zapisano u zvezdama:
Odnos Venere i Plutona u natalnom horoskopu znači da osoba treba da prepozna sopstvene potrebe i odgovori na njih

Saznajte i:
Da li je Zemlja ipak – pljosnata
Gde su vrata za druge svetove
Čiji kompjuter čita misli
Može li se – videti rukama
Ko je čovek koji je dodirnuo 22. vek
Kako povećati životnu energiju
Šta piše u dnevniku astrologa
Je li neverstvo zapisano u genima