Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 522
aktuelno izdanje
Bujrum ti, harambašo!
Kovačnica u kakvoj je radio Gavrilo

Piše Živan J. Grujičić
Gavrilo Gača Đermanović, znameniti hajdučki harambaša s kraja 18. i s početka 19. veka, rođen je u selu Skadru u Azbukovici u ondašnjoj Nahiji sokolskoj. U pisanim istorijskim izvorima njegovo ime se vezuje za boj na Čučugama i na selu Bratačić 1806. godine, gde je sa svojim četom odigrao značajnu ulogu u proterivanju Turaka u utvrđeni grad Sokol na Sokolskim planinama. Međutim, realno gledano, s obzirom na uočljive sklonosti prote Matije Nenadovića da u svojim Memoarima pristrasno veliča njemu bliske knezove, a sporedno pominje junačka dela običnih ustanika i hajdučkih harambaša - nikakvo čudo nije što se protini knezovi gotovo nikako i ne pominju u narodnim predanjima, a brojna dela drugih hajduka, koji su bili omiljeni u narodu, i dan-danas rado se pominju gotovo pri svakom razgovoru sa gorštacima severozapadnog gorja zemlje Srbije.

NE(ZABORAVLJENI) JUNAK
Gavrilo Gača Đermanović iz sela Skadra o kome kolaju nekolika predanja, pa i ovo, samo je jedan svetao lik kojeg je zvanična istorija olako pokušala da iskrajne u zaborav, u čemu ipak nije uspela. Po kazivanju Milorada Mike Sevića iz zaseoka Erići – selo Carina, koje je čuo od upokojenog oca Miodraga, a koje je slušao i od drugih starih gorštaka koji su promenili svetom – ko je zapravo bio Gavrilo Đermanović i zbog čega su njegova dela nadživela njegov smrtni deo?
Evo šta kazuje Milorad M. Sević, pedesetpetogodišnji planinac, čestit čovek, dobar domaćin i gostoljubiv po uzoru na svoje pretke, svakim praznikom odeven u tradicionalnu srpsku nošnju:
- Gavrilo beše iz susednog sela Skadra. Vele stari - bio je kovač da mu ravnog nije bilo u Nahiji sokolskoj. Osrednjeg rasta, širokih pleći, nabijen kao tuljac, sam je hvatao vola za rogove, obarao ga, vezao i potkivao. Mada jak, ali i prek po prirodi, za dobre i sirote bio je spreman da pogine, a za loše, za Turke zulumćare i njihove uhode bio je naopak kao zarazna boleština. Poznat kao takav u Nahiji sokolskoj i valjevskoj, pre prvog ustanka na dahije drugovao je i prijateljio se sa mnogim narodnim prvacima, sa nahijskim knezovima i seoskim kmetovima, popovima i kaluđerima, a sa sirotom rajom ponajviše. Iako seljak čovek, bio je oštrouman i napredan u svemu. Od malih nogu, dok je bio čobanče u planini kod torova sa ovcama, povukao je strašnu omrazu na Turke. U dubini duše, kako se kazivalo, vavek je držao sliku jednog zimskog i snegovitog sutona, kada su balijaši sa Sokola dopali na konjima u omalenu portu crkve skadarske, tražeći od popa Miće Popovića da upre prstom u preplašene vernike i prokaže one koji su jatakovali hajducima. Kada je pop to odbio i zapovedio im da odmah napuste sveto mesto, balijaši su nenadno dočepali jedno mlado devojče, nabacili na konja i halakajući odjurili u mrazovito predvečerje, otpraćani vriskom i piskom žena i gromoglasnim psovkama nenaoružanih ljudi, koji se nisu snašli u munjevitom kovitlacu onoga što se odigralo pred njihovim očima. Pop Mića, robusan čovek osrednjih leta, previše hrabar i plahovit, za koga su Turci govorili da je šejtan prerušen u crnorizca i da ispod mantije krišom nosi handžar i dve ukrštene kubure, grmne dozivajući hajduke koji su se prikrivali u okolnim pećinama planinskog krša. Crkvenjak Gorčilo, star i ispošćen kano crkveni miš, lupao je nekom kukom o crkveno klepalo čije je čvaktanje odjekivalo do najviših visova i odbijalo se do najskrovitijih jaruga snegom zavejane pustoši. Malo je prošlo od odlaska Turaka a dolaska hajduka, koji na čelu sa popom Mićom pešice pojuriše za tragom balijaša, a za njima i golobradi momčić Gavrilo. Kako je sneg bio mrazovit i prolamao se pod kopitama balijaških konja, hajduci ih sustignu povrh sela Carine, na zaravni podno visa Karanovca, gde behu zastali i silovali mlado devojče, ostavivši je onako golu i iskrvavljenu na utabanom snegu. Pop Mića skine mantiju i kožuh i pruži uplakanoj i ojađenoj devojci da se odene, pa zapovedi momčiću Gavrilu da se sa njom vrati nazad i odvede je kući roditeljima, dok on sa hajducima produži uzbrdo i sustigne Sokoljane na stenovitom Karanovcu, baš, kako pripovedaše naši stari, kod Muselimove vode, gde ih onako ozlojađeni pobiju iz pušaka šešana, pa im glavuče odseku handžarima i ubace u Muselimov izvor, kod kojega su samo blesavi Sokoljani zastajali u prolazu i srkali vodu kano surutku, uvek žedni od svakodnevnog žderanja presoljene ovnetine. Posle nekog vremena pukne glas planinom da se ono obeščašćeno devojče, koje je momčić Gavrilo zavoleo i s njom ašikovao, begenišući je za ženidbu, obesilo, ne mogavši jadno da se obeća za mladu mladom Gavrilu, zbog sramote koja joj skolila bezgrešnu dušu.

UŽASAN POKLON
Gavrilo već beše poodmakao s godinama i postao poznat kovač u Nahiji sokolskoj, uzgred potajno hajdukujući na Turke od Medvednika preko Orovačkih do Sokolskih planina sa svojom četom od stotinu ljudi. Iskazivao je vazda junaštvo pod voždom Karađorđem u buni na dahije, od boja na Svileuvi, pa preko boja na Beljinu i Šapcu, pa do boja na Čučugama i na Bratačiću. U vreme četovanja pod Karađorđem, skadarski pop Mića pripoji svoju hajdučku družinu Gavrilovoj četi, kao već ostareo čovek ne mogavši više da se vere planinom i vojuje, postajući Gavrilu i njegovim hajducima glavni i jedini savetnik u daljem ratovanju na balije. Ne mogavši da miruje i da se barem pod starost posveti jedino molitvama u Gospodu, pop Mića je gotovo svake noći sačekivao u busiji turske gavaze i uhode, pucajući i ubijajući ih dugom puškom šešanom. I danas se kod naših planinaca može čuti izreka “Smiče ga ko pop Mića Turčina iz šeša”.
Po svršetku prve bune na dahije, harambaša Gavrilo se povukao i raspustio svoju četu, ne htejući da vojuje u drugoj buni pod dodvorničkim knjazom Milošem Obrenovićem. Naprotiv, zbog mučkog i podlog kumoubistva koje je knjaz Miloš priredio slavnom voždu Karađorđu, a kojega su svi čestiti voždovi saborci iz prve bune jedva čekali da se vrati iz izgnanstva i ponovo ih podigne i povede na Turke, Gavrilo ne samo da je prezirao Miloša, već ga je mrzeo iz dna duše, moleći Boga da mu se ovaj izrod bar jednom nađe na nišanu šešane. Nije tako mislio samo Gavrilo, do većina hrabrih i slobodoumnih ljudi u porobljenoj majci Srbiji, samo nisu smeli to da iskažu.
Eh, onda se desi zlo neviđeno i nečuveno, kada na polovini Miloševe bune na Turke, a sve da napakosti harambaši Gavrilu, sokolski Iskender-beg jedne noći po svom gavazu pošalje ovome odsečenu i ispečenu glavu srpskog deteta, uz poruku: “Ovo ti šalje beg od Sokola… bujrum (na zdravlje) ti harambašo”.
Dabome, Gavrilo kano gorski vuk arlaukne od bola, skoči s praga kuće na kojem je stajao kada je gavaz pred njega spustio strahotan poklon i preneo mu begovu poruku, dočepa Turčina za glavu, kovačkim rukama je okrene u zalomi mu vratne pršljenove kano senici. Onda nabaci beživotno teleso na konja, ošine ga i ono odjuri ka Sokolu. Treći dan posle toga, Gavrilo se maskira i preodene u popa, te na konju odvede svoju mlađu kćer na Sokol-grad, noseći bogate poklone, kazavši stražarima na kapiji tvrđave kako treba kćer da mu se uda, pa ju je, poštujući turske šerijatske običaje koji su zavedeni u Nahiji sokolskoj, doveo begu na razdevičenje, da bi po muslimanskom zakonu dobila jaciju (begovu dozvolu za stupanje u brak). Stražari dojave begu u konak da je došao neki pop i doveo svoju kćer na razdevičenje, zahtevajući napismenu jaciju posle obavljanja tog čina, našta beg izađe pred kapiju, i ne pogledavši dobro popa, dograbi devojku za ruku i povuče je unutra. Međutim, lažni pop najednom sebi otkine bradu i zbaci mantiju, potrgne ubojni handžar iz silaja i sa nekoliko munjevitih zamaha isprobada i iskasapi bega, pa potrgne kuburu i ubije stražara. Dok je beg umirao, lažni pop, to jeste harambaša Gavrilo, čučne kraj njega i rekne mu: “Bujrum ti Iskander beže… ovo ti je Gačin poklon na tvoj poklon”. Zatim nabaci kćer na konja, zajaše na sedlo ispred nje i udari u galop. Nedugo potom harambaša Gavrilo Đermanović je iznenada preminuo i sahranjen je na starom skadarskom groblju iznad same stare crkve brvnare u Skadru, pokoj mu viteškoj duši vaveka.

Broj 522
Amerikanci protiv žiga Zveri:

Na mnogim sajtovima osvanula su uputstva za blokiranje i uništavanje mikročipova - kako napraviti novčanik u koji ne mogu da “privire” čitači i šta se savetuje građanima koji žele da unište biometrijske podatke u svojim pasošima a da ne načine prekršaj

Počelo je vreme čuda:

U stvarnom svetu se decenijama unazad dešavaju neki sasvim nestvarni događaji koje zvanična nauka ne ume da objasni - a kad već ne ume, radije ih ignoriše nego da se njima bavi

Preko trnja do – blagostanja:

Numerološki saveti za bogaćenje – kako posle finansijskog poraza pronaći sopstvene greške i stvoriti nov plan da biste neuspeh pretvorili u pobedu

Saznajte i:

Zašto nije sve kako izgleda

Tajne vlaške magije

Zašto je Nibiru planeta Armagedona

Gde žive prave sirene

Da li je grip došao iz svemira

Koga paprike ujedaju

Šta se dešava kada grom – nagradi

Sve o slučaju izgubljene neveste