Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 522
aktuelno izdanje
Vekovi na jednom mestu
Vrata Srbije -
pejzaži koje treba pokazati svetu

Piše Slavoljub Marković

O lepotama Mojsinjske Svete Gore sve više se govori i izvan granica naše zemlje. Fascinantan kompleks talasastih šumovitih brda, koji čuva ostatke 77 crkava, crkvica i isposnica, sa brojnim materijalnim tragovima srednjovekovnog života i kultnog monaškog središta, prostor je neverovatne lepote i duhovne inspiracije, koji nadahnjuje vekovima.
U prilici su da se u to sada uvere, onoliko koliko je to na ovakav način moguće, i posetioci izložbe fotografija koja je pod nazivom “Mojsinjska Sveta Gora – Vrata Srbije” otvorena u Vladičanskom dvoru u Temišvaru. Izložbu je, na poziv Saveza Srba iz Rumunije, a pod generalnim pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića i Rumunije Trajana Baseskua, u okviru “Dana srpske kulture” priredila opština Ćićevac. Izložene su fotografije Srboljuba Dobrosavljevića, Stefana Čapkunovića, Grozdane Sazdić i Dragana Bosnića - koje ukrašavaju i ovaj tekst. Pa, ako je tačno ono zapažanje da jedna fotografija može da govori koliko i milion reči, onda će posetioci kroz nekoliko desetina izloženih radova upoznati jednu, još uvek manje poznatu Srbiju, koja nadahnjuje širinom duha utkanog u ambijent srednjovekovnih građevina i nadahnjujuće prirode.
Vladika Lukijan je lično zahtevao da postavka bude otvorena do Božića, kada vladičanski dvor Budimsko-temišvarske eparhije obiđe najveći broj gostiju, a zatim će se najverovatnije preseliti u Arad, grad u kojem živi veliki broj Srba. Vladika je preneo kako je i rumunski patrijarh posetio Mojsinjsku Svetu Goru i upisao se u knjigu utisaka u manastiru presvete Bogodrodice u Mrzenici, gde je rekao da je zahvalan Gospodu Bogu što mu je omogućio da vidi bogatstvo i oseti blagodat duha koji je ovaj predeo sačuvao.
- Interesovanje za ovu izložbu potvđuje da imamo šta da pokažemo Evropi i svetu – rekao nam je predsednik Skupštine opštine Ćićevac Dragan Čapkunović, koji ulaže velike napore da Mojsinjska Sveta Gora nastavi svoj život i u naše doba. – Ali, kao da mi sami premalo pažnje posvećujemo svojim korenima i ovakvim vrednostima, mada ima pomaka. Narodni muzej iz Kruševca već radi na nekoliko lokaliteta, u Maskaru su, recimo, pronašli crkvu iz 6. vreka, iz doba Justinijana, u Grad Stalaću su takođe počela važna otkopavanja. Na žalost, jedini drum koji vodi ka Mojsinju toliko je uzan da se ne mogu mimoići automobil i autobus, tako da je neophodno prvo uraditi komunikacije, put, kako bi ljudi ovde mogli da dođu, vide i upoznaju nešto po čemu je Srbija zaista jedinstvena i čime može da se ponosi.
Uostalom, sigurno nije slučajno što je, prošavši ovim krajem, jedan putopisac još 1891. godine zabeležio da se ovde “nikada ništa drugo nije moglo čuti do brujanja zvona i pojanja prepodobnih kaluđera”. Zanimljivo je da i satelitski snimak Balkanskog poluostrva otkriva Mojsinjsko-poslonski kompleks kao geografsku kapiju Srbije (“Vrata Srbije”), koja zaustavlja, sa zapada, dinarski planinski masiv, a sa istoka rodopski, tako da su ovde vodili glavni putevi koji spajaju jug i sever Evrope od najranijih civilizacija (nastarija nalazišta ovde, inače, potiču još iz neolita, a brojni su i tragovi rimske kulture). U neposrednoj blizini Stalaća postoje četiri vizantijska utvrđenja impozantnih razmera, i jedno antičko.
I baš su se tu, posle Maričke bitke, u državi kneza Lazara, bežeći od Turaka naselili sinaiti, molitveni tihovatelji. “Njihova sveta staništa, molitvišta, izbišta i zbegovišta i danas miruju” u ovom živopisnom predelu. Najpoznatiji je bio monah Isail iz Hilandara, koji je posle Lazareve smrti živeo u pećinama iznad manastira Ravanice, gde je kasnije podignut manastir Spasojevac njemu posvećen.
U svakom slučaju, Mojsinjska Sveta Gora, sa brojnim materijalnim tragovima srednjovekovnog života (crkve i crkvišta, izvori – „svete vodice“ za koje se veruje da imaju lekovitu moć, pa su i često odredište savremenih hodočasnika), nastala je kao novo kultno monaško središte, gde su monasi, izbegli iz južnih krajeva, počeli da podižu nove bogomolje. Do sada evidentirane, najznačajnije su, po očuvanosti i po arhitekturi, crkva sv. Marka na potesu Jakovac, sv. Arhandjeli i sv. Petka kod Stalaća, sv. Jovan u Stevancu, sv. Nikola i sv. Nedelja u Braljini...
Ovde se, u svakom slučaju, ima šta videti i doživeti. Po duhovno nadahnuće dolazilo se ovde vekovima, a nadamo se da će tako biti i dalje. Fotografije uz ovaj tekst kazuju vam neke od razloga za to. Ostale možete naslutiti i sami...

Broj 522
Amerikanci protiv žiga Zveri:

Na mnogim sajtovima osvanula su uputstva za blokiranje i uništavanje mikročipova - kako napraviti novčanik u koji ne mogu da “privire” čitači i šta se savetuje građanima koji žele da unište biometrijske podatke u svojim pasošima a da ne načine prekršaj

Počelo je vreme čuda:

U stvarnom svetu se decenijama unazad dešavaju neki sasvim nestvarni događaji koje zvanična nauka ne ume da objasni - a kad već ne ume, radije ih ignoriše nego da se njima bavi

Preko trnja do – blagostanja:

Numerološki saveti za bogaćenje – kako posle finansijskog poraza pronaći sopstvene greške i stvoriti nov plan da biste neuspeh pretvorili u pobedu

Saznajte i:

Zašto nije sve kako izgleda

Tajne vlaške magije

Zašto je Nibiru planeta Armagedona

Gde žive prave sirene

Da li je grip došao iz svemira

Koga paprike ujedaju

Šta se dešava kada grom – nagradi

Sve o slučaju izgubljene neveste