Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 514
aktuelno izdanje
Kako je Ruđer Bošković
sreo duha!
Piše Slavoljub Marković Ispisujući stranice “Jutra čarobnjaka”, Luis Pauels i Žak Beržije posebno nadahnuto poglavlje posvetili su srpskom matematičaru, fizičaru, astronomu, filozofu, pesniku i univerzitetskom profesoru Ruđeru Boškoviću, jednom od najvećih umova nauke svog vremena. “Da li je uopšte moguće da čovek misli u četiri dimenzije?” – pitaju se autori, podsećajući da bi za to bila potrebna posebna mentalna struktura. I zatim ukazuju da je takva osoba možda već postojala, ukazujući na “neverovatnog čoveka kakav je bio Bošković”. “Mutant? Putnik kroz vreme? Stanovnik druge planete prerušen u misterioznog Srbina? Neko ko je išao ne samo ispred svog, već i ispred našeg vremana”. NAUČNI PREVOD JEZIKA ALHEMIJE Ali, nije li sličnu frazu upotrebio i nobelovac Leon Lederman, podsećajući kako ljudi prečesto koriste frazu kada, opisujući nekoga, kažu kako je da je “išao ispred svog vremena”. “Ne govorim o Galileju niti o Njutnu, već o Ruđeru Boškoviću”, čoveku koji je postavio jedinstvenu teoriju univerzuma, po kojoj materija, prostor i vreme nisu beskonačno deljivi, već su sastavljeni od tačaka i čestica. Bošković je naime, za svoje vreme, imao neverovatno napredne i hrabre ideje, pa je recimo, nasuprot Njutnu, vreme i prostor smatrao relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Manje je poznato da je veliki značaj pridavao i – alhemiji. Dao je jasan i naučan prevod jezika alhemičara. Četiri elementa – voda, vazduh, zemlja i vatra – razlikuje samo način na koji se čestice (bez mase ili težine) uređuju... Jedna od njegovih ideja bila je i ta da je nemoguće “psihičko” lokalizovati u određenom delu tela. Godine 1760. Bošković odlazi u Englesku gde boravi u Griniču, i vrši razna geodetska merenja u Oksfordu i Kembridžu. Nešto kasnije izabran je za člana Kraljevskog društva. Da bi se odužio ovom učenom društvu, posvetio im je knjigu o pomračenju Meseca. Međutim, postoji i jedan manje poznat događaj iz tog doba, u međuvremenu prekriven maglom vremena i zaborava, a u ono vreme zabeležen u autobiografiji slikara Džošue Rejnoldsa. A to je, ni manje ni više, nego njihov zajednički susret sa – engleskim duhom! PAS JE BIO MRTAV! Ser Rejnolds je, inače, poznati engleski slikar i teoretičar slikarstva (živeo je od 1723. do 1792. godine) čiji su prefinjeni portreti (Princ od Velsa, Ledi Spenser) najčešće inspirisani uzorima prošlih epoha. U već zaboravljenom autobiografskom delu pod nazivom “Moj život i moje doba” Rejnolds je detaljno opisao i misteriozan doživljaj koji je u Londonu podelio sa Ruđerom Boškovićem i piscem i govornikom Edmundom Berkom. Te mračne letnje noći ka londonskom predgrađu kretala se kočija sa petoricom putnika. Cilj im je bio da u jednoj napuštenoj kući provere koliko su teorije o “engleskim duhovima” održive. Kada se kočija sa neobičnom “ekspedicijom” zaustavila pred kućom sa spuštenim šalonima, u pustoj ulici koja je ostavljala sablastan utisak, dvojica putnika odustala su od daljeg učešća u predstojećem “eksperimentu”. Ser Džošua Rejnolds, Ruđer Bošković i Edmund Berk bili su, međutim, rešeni da odu do kraja. Džošua je prišao masivnim vratima i tri puta udario metalnim zvekirom. “Udarci su odjeknuli pustom ulicom. Nekoliko minuta vladao je mir, da bi se potom uz škripu nepodmazanih šarki teška vrata otvorila. Na njima – nije bilo nikoga!” Trojica radoznalih prijatelja ušli su u stari, prašnjavi salon skoro bez nameštaja. Tek nekoliko stolica, dva stara stola... i kraj kamina, koji očigledno odavno nije korišćen, buldog koji je – začudo – lenjo dremao, ne obraćajući pažnju na goste. Džošua je zatim, kako je kasnije zapisao, stavio na sto svećnjake, pištolje i svoj časovnik. Zapalio je po tri sveće na oba stola i postavio ih tako da grade jednakostranični trougao, da bi zatim zamolio Ruđera i Berka da provere jesu li vrata zaključana i rešetka na prozoru zatvorena. Zatim su seli, praveći opet neku vrstu jednakostraničnog trougla (što simbolizuje trostruku prirodu svemira: nebo-zemlja-čovek, ali i čoveka kao telo-duša-duh). Prošla je i ponoć, a ništa se neobično nije dogodilo. Ruđer je na to upozorio Džošuu, ali je ovaj predložio da ostanu još kratko. I tačno pola sata iza ponoći, pripoveda dalje Džošua, sva trojica su osetila iznenadno strujanje hladnog vazduha. Istovremeno, sveće su se gotovo ugaisle, plamen je treperio i povijao se, što je potrajalo nekoliko sekundi. Potom je sve postalo normalno, kao da se ništa nije dogodilo. Ipak... na stolu više nije bilo ni pištolja ni časovnika! U tom času začulo se cvilenje psa, koji je trojicu muškaraca posmatrao sav nakostrešen, otvorenih čeljusti iz kojih mu je curila pena. - Šta god da vidite, šta god da se desi, ponavljajte stalno u sebi da se ne plašite – rekao je Džošua prijateljima. Nekako istovremeno, odjeknula su i tri jaka udarca zvekirom. Na poslednji, sve sveće su se istovremeno ugasile, iako nije bilo ni daška vetra. U prostoriji je zavladao potpuni mrak. Nastala je totalna tišina, koju je narušio samo Džošuin glas: - Ne plašim se... Potom su isto to ponovili Ruđer i Berk. “A onda Ruđer nije mogao više da izdrži. Skočio je sa stolice, pomaknuo stare zavese sa prozora, širom otvorio kapke i otvorio zarđalu rešetku i u sobu je ušla svetlost poslednje četvrti Meseca. Oblaka sa neba je nestalo i sve je bilo okupano bleštavom mesečinom”. Prozoru je prišao i Berk, da bi ih u istom trenutku prenuo Džošuin krik. Okrenuli su se i videli ponovo upaljene sveće, a na stolu pištolje i sat. Ali, uz stari kamin ležao je buldog isplaženog jezika i staklastog pogleda. Pas je bio mrtav. ĆUTANJE DO KRAJA ŽIVOTA I, šta se dalje dešavalo? U salonu lorda Kolmondejla, sutradan su se na popodnevnom čaju zatekla i trojica učesnika nesvakidašnjeg događaja. I dok su Džošua i Berk detaljno prepričavali šta se desilo, Ruđer je sve vreme samo ćutao. Svima je bilo poznato da je Bošković od dolaska u Englesku sa podsmehom komentarisao sve priče o engleskim duhovima, i zato su njegovo ćutanje i ozbiljnost sada bili više nego rečiti. Takva je, barem, verzija ovog događaja koju je u svojoj autobiografiji sačuvao slikar Džošua Rejnolds. Sam Bošković o ovome nije napisao ni slova. Čak ni u pismima koja je, detaljno opisujući sve što mu se događalo u Londonu, Griniču, Kembidžu i Oksfordu, slao bratu u Dubrovnik. To ćutanje se, donekle, moglo i razumeti. Jer, kao vrsnom naučniku o koga su su se otimali univerziteti, dvorovi i države, koji se upravo pripremao da u Carigradu posmatra pojavu planete Venere ispred Sunca (što mu nije uspelo, jer je zakasnio u Carigrad), koji je predložio merenje meridijana u Severnoj Americi i postao član Kraljevskog naučnog društva u Londonu, ali i članu monaškog reda, priča o engleskom duhu sigurno mu ne bi najbolje “pristajala”. Ostaje, naravno, i dilema da li je, osim duha, još neko umešao prste u tajanstvene događaje te mračne letnje noći u londonskom predgrađu. Tajna je ostala. Kao što su i neki drugi fenomeni, prema rečima autori na početku teksta pomenutog “Jutra čarobnjaka”, vezani za Boškovića ostali nerazjašnjeni sve do naših dana. Pa i onaj da je “živeo bar dva veka ispred svog vremena”... OTAC NIKOLA OPISIVAO SRPSKE MANASTIRE Manje je poznato da je Ruđerov otac, Nikola Bošković, na molbu Filipa Ričeputija, svoje srpsko poreklo, “`stalan dodir sa mnogim guslarima” i česte pohode pravoslavnim manastirima, pred kraj života pretočio u tzv. Staroraška sećanja. U njima je ovaj osamdesetogodišnji starac zabeležio zanimljive opise Sopoćana, Đurđevih Stupova, Studenice, Dečana, Pećke patrijaršije i drugih srpskih svetinja i starina od Kosova do Hercegovine. Za Nikolu je vezana još jedna zanimljivost, na koju podseća profesor istorije Zoran Pejašinović. Naime, ako je verovati Ričeputijevim napomenama, Nikola Bošković je svojevremeno od Turaka kupio dve izuzetne relikvije opljačkane iz mileševske riznice: drveni komadić Svetog krsta (dar sultanije Mare Branković tom srpskom manastiru), i kutiju sa rukom Svetog Save, koju je kasnije iz nepažnje izgubio. Da ova priča ima osnova, upućuje i dokument iz zaostavštine dubrovačkih isusovaca u kojem stoji da im je, 1727, Nikolin najstariji sin Božo darovao “jednu veoma lepu relikviju sv. Krsta otkupljenu od Turaka”, koja se i danas nalazi u relekvijaru jezuitskog manstira u Dubrovniku. NEKAD I... SAD Razna “viđenja” duhova tema su koja ne zastareva, što potvrđuje i najnovija priča koja obilazi svet. Doduše, u međuvremenu se pojavila i moderna tehnologija, kao što su foto aparati... Tako se, ovih dana, na Internet portalu radio stanice Lajt rok 105 u SAD pojavila fotografija koja je za kratko vreme stekla neverovatan publicitet. Prethodno se urednicima ove radio stanice javila slušateljka Kesi (18) koja je ispričala kako je mobilnim telefonom slikala dvogodišnju nećakinju: - Ni u snu nisam mogla da pomislim da ću na slici ugledati svoju pokojnu prabaku, koja je umrla još 1990. godine! Mala Peni i ja bile smo same u kući i zaista ne znam što je moglo da projektuje lik starice. Oko nas nije bilo ogledala ili televizora. Objavljena je, poređenja radi, i slika napravljena za života prabake. U međuvremenu, stručnjaci za fotografiju utvrdili su da slika ni na koji način nije naknadno obrađivana, isključili su i mogućnost manipulacije u svemogućem fotošopu ili nekom drugom editoru fotografija. Upoređujući zagonetni lik sa fotografijom na kojoj je prabaka slikana za života, potvrdili su da je reč o istoj osobi, a posebno je zanimljiv detalj – haljina, identična onoj na slici s malenom Peni. Polemike da li se radi o prevari ili ne i dalje traju, s tim što su zagonetnu fotografiju u međuvremenu pokazali i brojni mediji, uključujući i neke popularne televizijske stanice.

Broj 514
Fenomeni:
Po svedočenju engleskog slikara Džošue Rejnoldsa, srpski naučnik, filozof i pesnik Ruđer Bošković u Londonu je imao susret sa utvarom, o čemu je čitavog života - ćutao

Naša posla:
Takozvano zaobilaženje istine ne mora da služi da se neko prevari ili ošteti - članovi Udruženja lažova iz Drlača ovu veštinu neguju samo da bi pokazali domišljatost i vrcavi humor, a na megdan su izazvali i političare

Rusi korak ispred:
Nedavno je u Rusiji završena sedma sezona šou-programa “Bitka ekstrasensa” - u predviđanju budućnosti i rekonstrukciji prošlosti takmičilo se devetoro “izabranih”, a glasovi gledalaca odlučili su o pobedniku


Saznajte i:
Proročanstva Majke Šipton
Da li će megacunami napasti Mediteran
Gde je iz vedra neba pala – kiša leukocita
Možete li da postanete Bil Gejts
Kako produžiti ljudski vek
Vangine tajne recepte
Istinu o Grupi 69
Šta je zapisano u zvezdama