Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 507
aktuelno izdanje
Globalni insajder drma svetom
mučenje zatvorenika u Gvatanamo Beju

Piše: Spomenka Milić
Raznorazni “insajderi” više ne moraju da brinu da li će ih neko proganjati, jer, od pre nekoliko godina, dokumenta kojih se dokopaju mogu sasvim anonimno objaviti na sajtu Wikileaks. Za sada je sadržaj dostupan na samo 14 jezika, a među njima je i srpski.
Sve, na prvi pogled, liči na popularnu Wikipediju, ali organizaciona sličnost je i - jedina. Kako piše na početnoj strani, “Wikileaks razvija nepogodnu za cenzurisanje wiki web stranicu koja služi za bezbedno masovno objavljivanje i analizu poverljivih dokumenata ('leak' = objaviti neku poverljivu informaciju bez zvanične dozvole)”. Dalje se navodi da je primarni interes ljudi koji stoje iza sajta “raskrinkavanje totalitarnih režima u Aziji, bivšem sovjetskom bloku, podsaharskoj Africi i Bliskom istoku”, ali i da očekuju da budu od koristi i “stanovnicima ostalih regiona koji žele da obznane nemoralno ponašanje svojih vlada i korporacija”. Ne kriju da im je cilj što veći politički uticaj, i podsećaju da je interfejs koji koriste isti kao Wikipedijin, pa se mogu snaći i radoznali bez tehničkog znanja.

Mejlboks Sare Pejlin
Do sada, je navodi se, sakupljeno preko 1.2 miliona dokumenata od disidentskih zajednica i anonimnih izvora. Sajt su (priča se) razvili kineski disidenti, novinari, matematičari i tehnolozi “startup” kompanija iz SAD, Tajvana, Evrope, Australije i Južne Afrike, a publikovani fajlovi postali su teme naslovnih strana svetske štampe.
Wikileaks je, vrlo brzo nakon startovanja (januara 2007) uzburkao javnost. Iako je cilj formiranja ove nesvakidašnje javne baze podataka prvenstveno delovanje protiv političkih totalitarista, 7. aprila 2008, Wikileaksu je stiglo pismo (napisano 27. marta) od Religious Technology Centre (kalifornijska neprofitna korporacija koju je osnovala Sajentološka crkva), čiji su se predstavnici pobunili, tvrdeći da su vlasnici nekoliko “likovanih” dokumenata povezanih sa delovanjem Sajentološke crkve. “Materijali The Advanced Technology su neobjavljeni i zaštićeni radovi. Molimo vas da poštujete zakon o kopirajtu SAD”. U ime sajentologa, potpisani su Mokson i Kobrin. Kao odgovor na pritisak, Wikileaks je najavio da će objaviti još nekoliko hiljada dodatnih stranica sajentološkog materijala, što je i učinjeno, već iste nedelje.
Jedan od prvih uspeha bio kada je britanski Guardian, 31. avgusta 2007. na naslovnoj strani objavio priču o korumpiranosti kenijskog lidera Danijela Arap Moija. A onda je počelo ozbiljnije raskrinkavanje zapadnjačkih “mutnih radnji”. Kopija Standard Operating Procedures for Camp Delta (Protokol za američku vojsku u zatvorskom kampu Gvatanamo Bej na Kubi, od marta 2003.) objavljena je 7. novembra 2007. Dokument, nazvan “gitmo-sop. pdf”, ubrzo se našao i na stranicama Guardiana. Potvrđeno je sve ono što su vojni zvaničnici SAD do tada odlučno demantovali: da su zatvorenici mučeni i da je to, uostalom, bilo regulisano pravilima.
Ovo je nekako i prošlo, a onda su počeli pravi problemi. Februara 2008, domen wikileaks.org je skinut sa Interneta, jer je švajcarska banka Julius Baer tužila Wikileaks i firmu Dynado iz mesta San Mateo (koja je registrovala domen) kalifornijskom sudu. Naime, sajt je objavio dokumenta koja potvrđuju šuškanja (još iz 2000. godine!) da se Julius Baer bavio pranjem novca i utajom poreza uz pomoć svog ogranka na Kajmanskim ostrvima. Wikileaks je na neko vreme nestao sa “glavne” adrese, ali su “alternativni” sajtovi i dalje funkcionisali. Ipak, banka je izgubila slučaj 5. marta 2008. pa se kontroverzna stranica ponovo našla na istoj adresi.
Septembra iste godine nastao je skandal, jer je sadržaj yahoo naloga Sare Pejlin objavljen na Wikileaksu, i to u jeku kampanje u kojoj je, ispred Republikanske stranke, ona bila kandidovana za potpredsednika SAD. U mejlboksu su se, pored poslovnih, nalazile i privatne poruke. Haker je pokušao da sakrije trag, koristeći anoniman proksi servis ctunnel.com, ali je ubrzo otkriven, uz pomoć FBI. A ljudi sa Wikileaksa nisu stali u zaštitu “nestaška”, jer su smatrali da se, ipak, radi o ilegalnoj stvari.

Izveštaji Ujedninjenih nacija
Novembra prošle godine, na tapet su stigli i Englezi. Objavljena je lista članova ultradesničarske Britanske nacionalne partije (British National Party – BDP). Navedena su imena, adrese, godine i – imovinsko stanje 13.500 članova, uključujući nekoliko policijskih oficira, dvoje advokata, četiri sveštenika, jednog lekara i brojne nastavnike u osnovnim i srednjim školama. U Britaniji je, inače, policajcima zabranjeno da se učlanjuju u BNP ili promovišu ovu partiju, a jedan “plavac” je već ostao bez posla kada se saznalo da je ipak bio njen član. Ova desničarska stranka inače je poznata po tome što vešto krije identitet članova. Lider BNP Nik Grifin potvrdio je da se radi o originalnom spisku, a pohvalio se i da zna identitet “insajdera”, opisujući ga kao nekadašnjeg zagovornika “čvrste ruke”, starijeg službenika koji je napustio partiju 2007.
Do januara ove godine objavljeno je i preko 600 internih izveštaja UN (od kojih je šezdesetak imalo oznaku “strogo poverljivo” (ima tu i ponečeg o nama...).
Marta 2009. “likovana” je lista donatora senatorske kampanje Norma Kolemana (koju je ovaj izgubio), a uskoro je Wikileks dospeo pod udar Austalijske komisije za komunikaciju, pošto je objavljena lista sajtova koji su zabranjeni po australijskim zakonima o Internet cenzuri. Inače, spisak je ustanovljen sa idejom da se deluje preventivno protiv sajtova na kojima su zastupljeni dečja pornografija i terorizam. Posle ovoga, i Wikileks se našao među zabranjenima, pa su australijski provajderi morali da blokiraju pristup nekim njegovim stranicama.
Ali, uvek se nađe način za pristup sadržaju pa, osim originalne adrese www.wikileaks.org, postoje i alternativne (www.wikileaks.be i www.wikileaks.de, pa i one čudnjih imena, recimo – www.secure.ljsf.org i www.secure.sunshinepress.org koje su otvorene prvenstveno da bi zaustavile kinesku cenzuru, jer je dobar deo dokumenata vezan upravo za režim u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Inače, alternatnivni sajtovi se učestalo menjaju i stalno se nova traže imena za “pokrivanje” van Kine.

CIA iza svega?
Autori sajta tvrde da je transparentnost aktivnosti svetskih vlada put ka smanjenju korupcije, “boljoj vladavini i jačanju demokratije”. A “obznanjena” dokumenta, podsećaju oni, stavljena su pred intenzivnije preispitivanje nego što bi to mogle da obezbede npr. medijske organizacije ili obaveštajne agencije. Svaki posetilac ima mogućnost da preispituje verodostojnost, uverljivost, istinitost i valjanost bilo kog dokumenta, i sve to – bez straha od sankcija bilo koje vrste i od stane bilo kog režima. A “kad dokument 'procuri', praktično je nemoguće cenzurisati ga”.
A da li se tu krije još nešto osim želje da se svet učini barem za trunčicu boljim? Po nekim komentarima, iza ovog sajta se krije, ni manje ni više nego – CIA. Po drugima, sve je osmišljeno da bi se srušila kineska vlast i time oslabila moć Kine, koja je postala ozbiljna svetska sila.
Uzgred, srpski “insajderi” očigledno još nisu otkrili ovu stranicu. Osim ponekog poverljivog dokumenta strane obaveštajne službe u vezi sa tzv. Republikom Kosovo, i onog o detaljima dogovora oko nadoknade koja je isplaćena porodicama tragično nastralih prilikom “slučajnog” bombardovanja kineske ambasade u Beogradu - skoro da ničega nema. Nadajmo se – ne zadugo!

Broj 507

Ekskluzivno:
Istina o Grupi 69 - posebne parapsihološke jedinice SAD prebačene su na Balkan sa zadatkom da je unište, ali napravili su osnovnu grešku time što su potcenili protivnika!

Zaprepašćujuće:
Još pre nekoliko hiljada godina postojala je tehnologija superiornija od današnje, koja je omogućavala letenje, a drevni indijski spisi opisuju bitku na Mesecu i - atomski rat, o čemu postoje i neoborivi materijalni dokazi!

Tajanstvena Srbija:
Zašto i dan-danas, uoči svetog Nikole, na Kamen-gradu planu vatre i razlegne se pesma Lazarevih vitezova, predvođena opojnim glasom ratnice Plave Ruže


Saznajte i:
Ko je globalni insajder
Kako ovladati telekinozom
Šta je zapisano u zvezdama
Da li će se Evropa smrznuti
Koji je put do bogatstva
Mogu li se izbeći zamke virtuelnog sveta
Hoće li Trojeručica zaštititi Srbiju
Tajne vlaške magije