Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 492
aktuelno izdanje
Zla sudbina porodice Vasić
Ima nešto...
Pamti sva vešanja: Jovan Stanojević

Piše Milan Andrić

Zaseok Ćeranići iz bajinobaštanskog sela Svojdruga, smešten je na uskom, oko četiri kilometra dugom prostoru sa obe strane rečice Bukovac, od Drine pa do visokih brda Perunike i Pliša. Dobio je ime po trojici braće Ćeranić, koji su se u ovaj kraj doselili 1740. godine iz okoline Trebinja, tačnije iz sela Grbeši. Potomci Ćeranića u novom kraju često su menjali prezimena, uglavnom po očevima, sve do polovine 19. veka tako da se njihovo prezime, s kojim su došli u Srbiju, potpuno izgubilo, ali je ostalo u imenu zaseoka.
Jedino nisu menjali svoju krsnu slavu - Jovanjdan.
Među domaćinstvima, potomcima Ćeranića su i Vasići. Njih od prve polovine prošlog veka prati zla sudbina. Najpre se 1937. godine obesio pedesetogodišnji Stanisav Vasić, glava porodice. Potom je 1984. godine, na isti način život prekratio njegov pedesetsedmogodišnji sin Miloje, a posle 24 godine, isto je učinio i Stanisavljev unuk, pedesettrogodišnji Slobodan.
- Bio sam đak trećeg razreda osnovne škole i dobro pamtim kad se obesio Stanisav - kaže osamdesetjednogodišnji Jovan Stanojević. - Bio je to omanji čovek, sakat u jednu nogu, s nadimkom Kićo. Sa nekoliko vršnjaka, gledao sam kako ga skidaju sa oraha o čiju se granu obesio uz pomoć konopca. Zašto je to učinio, ostala je tajna zauvek.
Gotovo pola veka kasnije, vešanjem je život prekratio Stanisavljev sin Miloje.
- Nikad ne bih pomislio da će Miloje učiniti tako nešto - priča njegov komšija Vujadin Stanojević. - Važio je za čoveka veseljaka. Svirao je u trubačkom orkestru iz Ćeranića. Mnogi ga pamte kao umešnog obućara koji je posle Drugog svetskog rata u svojoj kući pravio i prodavao opanke „točkaše“ za čiju je izradu koristio stare kamionske gume. Neposredno pred tragediju, imao je zdravstvenih problema, pa su ga lekari uputili u bolnicu iz Užica. Tamo se uspešno oporavio, ali dan uoči povratka kući, obesio se u bolnici tako što je od krevetskog čaršava napravio uže, vezao ga za vodokotlić u kupatilu, a potom omču namaknuo na vrat. Bio je to do tada i posle toga nezabeležen događaj u užičkoj zdravstenoj ustanovi koja zbrinjava bolesnike iz celog zlatiborskog okruga. Uzrok ove tragedije ostao je nepoznat.

Ista zla sudbina, i po treći put je zadesila Vasiće. Poslednjeg septembarskog dana tekuće, 2008. godine, poput dede i oca, život je prekratio i Slobodan. Godinama je živeo sam. U mladosti je doveo devojku sa Tare i ona je živela s njim nepuna tri meseca pre nego što su se zauvek razišli. Iako sam, stizao je da obradi veliko imanje. Gajio je volove, imao kravu, rasne ovce, svinje i kokoške. Važio je za dobrog domaćina i odličnog komšiju.
- Sećam se kad je, zajedno sa komšijom Milomirom Mićićem, Slobodan otišao u Valjevo da bi učio sviranje na harmonici kod čuvenog harmonikaša Žarka Pavlovića Valjevca. Bio je veseo i miran mladić. Kad smo pre pet godina u Ćeranićima osnovali mušku pevačku grupu „Složna braća“, u njoj se našlo mesta i za Slobodana - kaže vođa grupe Radosav Gavrilović. - Pevajući zajedno, obišli smo mnoga mesta u zapadnoj Srbiji, gostovali u radio i televizijskim studijima. Poslednji put, sa nama je bio na smotri pevačkih grupa u dragačevskom selu Puhovu, samo petnaestak dana pre tragedije.

Kobnog dana, Slobodan je, po običaju, u rano jutro isterao ovce na pašu, potom namirio junicu, a onda otišao kod komšije Milana Mićića da bi motornom testerom posekao stablo jabuke na mestu gde je trebalo da prođe put. Kući se vratio iza podneva.
- Tog dana, sekao sam drva u šumi. Oko 14 časova kolima sam se vraćao kući. Kad sam bio blizu Vasića, ugledao sam Slobodana, obešenog o šljivu posađenu blizu puta - kaže komšija Radovan Cvijić. - Ubrzo je naišao Dušan Stanojević. Oabavestili smo MUP iz Bajine Bašte. Nesrećni Slobodan, koga smo zvali Cojo, pred polazak na vešanje na stolu u kući ostavio je 700 evra, uzeo štrik za sušenje veša i plastičnu gajbu za piće. Potom je vezao štrik o šljivu i namestio gajbu, popeo se na nju, stavio omču oko vrata i zatim nogama gurnuo gajbu.
- Često je dolazio kod nas. Družili smo se i uzajamno pomagali - veli Dušan Stanojević. - U poslednje vreme bio je potišten i neuobičajeno ćutljiv. Jedne večeri žalio se na život, govoreći da mora nešto da učini, pominjući i vešanje. Isto to ponovio je i na drugim mestima, ali niko to nije shvatao ozbiljno.

Kuća na dečjem grobu
Mnogi nastoje da odgonetnu zašto su Vasići bili prokleti. Jedan od njihovih najbližih i najboljih komšija, Momir Radojević, prisetio se davnašnje priče svoje bake Radmile.
- Baba nam je pričala da se u selu govorilo kako je Stanisavljev otac Nikola pre skoro 150 godina sagradio kuću na mestu gde je bio grob nekog deteta i da je ta kuća na grobu izvor nesreće. Zaista, u toj kući rođeni su Stanisav, Miloje i Slobodan. U njoj odavno više niko ne živi i gotovo da je srušena.

Ljudske kosti ispod štale
Komšija Miodrag Bogdanović (80) kazuje da su Vasići prilikom gradnje štale iskopali ljudske kosti i bacili ih u obližnji potok.
- Znam da se Miloje jednom prilikom požalio mojoj supruzi Milijani da se nikako ne oseća dobro i da ima osećaj da će mu glave doći one iskopane kosti koje je bacio u potok - kazuje Bogdanović. - Čudne su se stvari događale i sa stokom iz te štale. Stradale su dve krave i vo.

Samoubistvo - kao epidemija!
U Ćeranićima vlada bela kuga. Dim se puši iz svega tridesetak odžaka. Osim trojice Vasića, na prekraćivanje života su se odlučili još neki Ćeranci. Obesili su se Lucija Sekulić i njen sin Milija, Rada Mićić, Marko Sekulić i Milija Biljić. Rosa Mićić je skočila u Drinu, Miloje Andrić ubio se iz pištolja, a Strahinja Sekulić iz puške. Pevačka grupa „Složna braća“ ostala je bez trećine članova koji su bili u njenom sastavu prilikom osnivanja, jer su se obesili Milija Biljić i Slobodan Vasić.

Broj 492

Ko je crtao geografske karte pre 6.000 godina?
Mapa Pirija Rejsa, turskog admirala iz 16. veka, prikazuje Antarktik bez leda i to gledano – iz aviona ili satelita! Admiral je kartu nacrtao koristeći mnogo starije izvore... U svakom slučaju, tvrde stručnjaci, misteriozna mapa je nešto što ne bi smelo da postoji


Misterija kraljeve šume
Aleksandru Karađorđeviću je, neposredno posle marseljskog atentata 1934, u Izraelu posvećeno deset hiljada stabala eukaliptusa, bora i čempresa. Dokument o tome pronađen u Jevrejskom nacionalnom fondu, uz pomoć tajne šifre


Hoće da učitaju um u kompjuter!
Da li će genetski inženjering neizbežno stvoriti generacije koje će biti na ivici prirodne perverzije. Sve se vrti pod parolom „bolji um, bolje telo, bolji život“


Sveti Prokopije pronašao večni mir ispod Hisara!
Prokuplje se nalazi na jugu Srbije, nedaleko od Niša, a ime je dobilo po Svetom Prokopiju, hrišćanskom mučeniku iz doba cara Dioklecijana, koji je stradao propovedajući hrišćanstvo


Đavoli i demoni ne postoje!
Intervju sa Milovanom - Mićom Jovanovićem, autorom knjige “Kraj igre”, koja se bavi prošlim i budućim životima Postoje li u duhovnoj dimenziji visoko razvijene ličnosti (duše) koje su zle prema ljudskim bićima?


Zla sudbina porodice Vasić
Da li je nesrećne potomke Ćeranića pratilo prokletstvo ljudskih ostataka, iznad kojih su sagradili svoj dom, ili su trojica Vasića okončala živote zbog bolesti ili nekog trećeg razloga - zauvek će ostati tajna


Kada je nastala šajkača?
Vizantinci nisu voleli Srbe zbog njihove buntovne prirode, a posebno su imali odbojan stav prema srpskim ženama koje su zadržale stari, “amazonski način“ života – pridruživale su se svojim muževima u lovu i ratu, nosile istu odeću kao muškarci, a čak nisu mogle da se udaju dok ne ubiju bar jednog neprijatelja