Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 492
aktuelno izdanje
Đavoli i demoni ne postoje!
Intervju: Milovan - Mića Jovanović
Mića Jovanović

Piše: Ana Mitrović

Još jednom razgovoramo sa Milovanom - Mićom Jovanovićem, matematičarem, isceliteljem, bioenergetičarom, regresologom, psihoterapeutom, radiestezistom, ekstrasensom, učiteljem duhovnih spoznaja... Njegova najnovija (šesta po redu) knjiga “Kraj igre” pobudila je nezapamćeno interesovanje, a i čitaoci “Trećeg oka” nisu ostali “imuni” na teme koje su dotaknute u ovom nesvakidašnjem štivu – duhovnost, prošli i budući životi...
Raritet je da se u knjizi “Kraj igre” nalazi deo transkripta razgovora sa nekadašnjim Isusovim duhovnim vodičem poznatim pod imenom Ahtun Re.

Rekli ste da je razgovor trajao sat i po. Na promociji vaše knjige čuli smo snimak nekih delova, a dobar deo tog razgovora štampali ste u knjizi. Šta je za vas tu bilo novo ili iznenađujuće?
Nije bilo mnogo novosti, ali sam dobio još jednu potvrdu nekih saznanja koja sam dobijao na druge načine, svojim istraživanjem, a i od drugih duhovnih vodiča, kao i preko onoga što su i mnogi drugi dobijali, pričali i zapisivali. Bilo je pitanja i odgovora koja su za “ličnu upotrebu” ili nije vreme da se javno saopštavaju.
A što se tiče iznenađenja, može se reći da je bio iznenađujuć odgovor na moje pitanje - postoje li u duhovnoj dimenziji visoko razvijene ličnosti (duše) koje su zle prema ljudskim bićima? Ili ono o inkarnaciji božanstava (visokorazvijenih duša koje su stigle do dvanaestog nivoa) i reinkarnacijama životinja, naših ljubimaca. Ipak, najveće iznenađenje i nešto što nisam znao jeste ono o zameni (Olgine) duše. Odgovori su dati u knjizi, da ih ne prepričavam.

Čudno je i nije lako za razumevanje vaše tvrđenje da đavoli i demoni ne postoje, a da ih možemo sresti?!
Nije lako za razumevanje, ali je baš tako. Postoji li senka? Ako se osvetli i s te strane - nestaće. Znači, ne postoji sama po sebi, ako se dovede svetlost (znanje, razumevanje...) nema je više.
Šta se, u stvari, događa? Od dugotrajnih i potisnutih emocija, želja i agresivnih misli, mogu se formirati (kako u snu, tako i na javi), “materijalizovati” i na nižem nivou izraziti neke pseudorealne tvorevine, protiv kojih se mi borimo - jer ih doživljavamo kao realne. Te tvorevine su proizvod naših ubeđenja i stvaramo ih zbog neprirodnog osećanja krivice i verovanja i očekivanja neke kazne. Takva nebića mogu se sresti i videti i ona poprimaju onaj oblik koji se od njih očekuje. To se događa onima koji u to veruju, imaju izražen osećaj straha i griže savesti, strah od nekog takvog susreta koji očekuju. To je samo dokaz neograničene moći naše kreativnosti i vragolija koje nam priređuje sopstvena psiha, u skladu s našim ubeđenjima.
Te prikaze (utvare) mogu stvarati i deca u trenucima kada su uplašena, usamljena ili povređena. Ona tada formiraju svog zaštitnika ili druga za igru. Dakle, mi posedujemo božanske moći da sami stvaramo svoju realnost pa i svoju “duhovnu decu”. Srećom, na ovom nivou našeg duhovnog razvoja, gde dominiraju strah, podeljenost po raznim osnovama, sebičnost, mržnja i neznanje, ova naša potencijalna duhovna moć ne iskazuje se često, niti u punoj meri.

U knjizi su navedeni primeri nekih takvih susreta koji mogu biti i vrlo neprijatni...
Takvih primera ima svuda i oduvek. Mnogi to nisu razumeli, pa su takve pojave tumačili kao božju kaznu ili opomenu. U “Putnicima” sam naveo neke takve slučajeve o kojima smo raspravljali na skupovima i koje smo rešavali grupno, mesecima. Ta nebića su uglavnom usmerena protiv nas, jer “znaju” kako su nastala i da mi želimo da ih se otarasimo, da ih uništimo, pa se bore za svoj opstanak mogućim sredstvima i načinom u okviru svog sistema “realnosti” i zato je važno da se ta borba odvija “na našem terenu”, a za to je potrebno znanje.
Moram još nešto da dodam. Postoji mogućnost da sretnemo i vidimo neke prikaze koje nismo mi stvorili. To mogu biti energetska bića - duhovi - koja liče na nekoga ko je umro, koga smo znali, ali mogu nam biti i nepoznata. O čemu se radi? Kao što pojedine osobe imaju neke opsesivne misli ili prinudne radnje, tako i duša posle smrti tela može biti vezana za neku osobu ili mesto na kojem je živela ili “umrla” u bliskoj ili daljoj prošlosti i tu se vraća. Na ta mesta ona može (ako može) da šalje svoju holografsku projekciju ili u okolinu osobe za koju se “privezala”. Ova projekcija može biti “punija”, energetski jača, pa mogu svi da je vide, ili može biti “retka”, slaba energetski, pa je mogu videti ili registrovati senzibilne osobe ili samo osoba za koju se privezala. Ako je u pitanju prvi slučaj, ti duhovi mogu proizvoditi i fizičke senzacije koje se mogu čuti ili videti, snimiti, pa i veoma bolno osetiti.

Hajde da kompletiramo ovu priču o raznim tipovima “prikaza”, jer o tome se dosta priča i piše i svoje “stručno mišljenje” o tome iznose i potpuno nekompetentne osobe.
Dakle, postoji i treći način formiranja tih “prikaza”. To su one pojave koje se na nemačkom zovu “poltergejst”, a na ruskom “šumnij duh”. Mi za njih nemamo neki poseban naziv, ali ih sve stavljamo u istu grupu i kolokvijalno nazivamo vampiri. U ovoj knjizi je opisan jedan takav primer. U “Putnicima” je opisana jedna takva pojava koju smo grupno rešavali, kada je osoba za koju se privezala neka takva energija morala da joj pruži neka zadovoljenja. Ovakvi slučajevi su sačuvani u predanju i folkloru kod nas i u svetu.
Pojedine osobe mogu biti inicijalno samo dobri “provodnici” nekih jakih energija (misli, želje, emocije...) ili onih koje same po sebi ne bi bile uočljive niti opasne, ali ih one hrane i pojačavaju na način i iz razloga koji je naveden kao prvi slučaj - kada ih sami stvaramo. Vrlo je važno da se zna kojoj grupi pripada “prikaza” - kako za učesnika u događaju tako i za “terapeuta”, onoga koji pokušava da pomogne - da sve prekine ili ublaži njihov uticaj. Tu ne pomažu nikakva bajanja, molitve, skidanje crne magije, osveštavanja, simboli ili rituali. Terapeuti i ekstrasensi koji znaju šta treba da rade i nekada mogu da stupe u kontakt sa tim “pojavama”, ne treba odmah da im daju objašnjenja i da im govore o pravdi ili moralu, da se pozivaju na boga, Hrista, svece, da donose ikone, da pale sveće... to ne pomaže! Jer one mogu biti sa različitih nivoa nesvesnog ili iz nekih drugih realnosti. To bi moglo da se uporedi sa situacijom kada smo zapali među urođenike ili ljudoždere i, želeći da sačuvamo živu glavu, govorimo im o ljudskim pravima ili nekakvim konvencijama. Ne, mi treba da činimo nešto u skladu s njihovim željama i običajima, kako bi nas razumeli prihvatili.
Zato je i kod pojava i delovanja prikaza najbolje da se u početku ispune neki njihovi prihvatljivi zahtevi (želje) i da se stekne poverenje, a tek onda se stupa u dijalog i objašnjenje i energetska nivelisanja.
Ovakve slučajeve rešavao sam preko Jantre, ulaženjem u familijarno nesvesno. Ali, svi slučajevi se ne mogu rešavati samo na taj način, treba još ponešto, a ponekad objašnjenje ili direktna pomoć duhovnih vodiča ili od nekih visoko razvijenih duhovnih bića koja su (“kanalisanjem”) s nekim u kontaktu. TREBA IMATI ZNANJE.



Broj 492

Ko je crtao geografske karte pre 6.000 godina?
Mapa Pirija Rejsa, turskog admirala iz 16. veka, prikazuje Antarktik bez leda i to gledano – iz aviona ili satelita! Admiral je kartu nacrtao koristeći mnogo starije izvore... U svakom slučaju, tvrde stručnjaci, misteriozna mapa je nešto što ne bi smelo da postoji


Misterija kraljeve šume
Aleksandru Karađorđeviću je, neposredno posle marseljskog atentata 1934, u Izraelu posvećeno deset hiljada stabala eukaliptusa, bora i čempresa. Dokument o tome pronađen u Jevrejskom nacionalnom fondu, uz pomoć tajne šifre


Hoće da učitaju um u kompjuter!
Da li će genetski inženjering neizbežno stvoriti generacije koje će biti na ivici prirodne perverzije. Sve se vrti pod parolom „bolji um, bolje telo, bolji život“


Sveti Prokopije pronašao večni mir ispod Hisara!
Prokuplje se nalazi na jugu Srbije, nedaleko od Niša, a ime je dobilo po Svetom Prokopiju, hrišćanskom mučeniku iz doba cara Dioklecijana, koji je stradao propovedajući hrišćanstvo


Đavoli i demoni ne postoje!
Intervju sa Milovanom - Mićom Jovanovićem, autorom knjige “Kraj igre”, koja se bavi prošlim i budućim životima Postoje li u duhovnoj dimenziji visoko razvijene ličnosti (duše) koje su zle prema ljudskim bićima?


Zla sudbina porodice Vasić
Da li je nesrećne potomke Ćeranića pratilo prokletstvo ljudskih ostataka, iznad kojih su sagradili svoj dom, ili su trojica Vasića okončala živote zbog bolesti ili nekog trećeg razloga - zauvek će ostati tajna


Kada je nastala šajkača?
Vizantinci nisu voleli Srbe zbog njihove buntovne prirode, a posebno su imali odbojan stav prema srpskim ženama koje su zadržale stari, “amazonski način“ života – pridruživale su se svojim muževima u lovu i ratu, nosile istu odeću kao muškarci, a čak nisu mogle da se udaju dok ne ubiju bar jednog neprijatelja