Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 492
aktuelno izdanje
Misterija kraljeve šume
Kurioziteti
Sertfikat


Piše Zorica Golubović

Malo je poznato, ili je gotovo nepoznato da u Izraelu postoji velika i veoma lepa šuma koju su Jevreji zasadili još pre sedamdeset godina, kao priznanje i pomen kralju Aleksandru Karađorđeviću Prvom. Nalazi se u oblasti Karmelija, u naselju Bet Šarim, mestu Ša' Ar Ha' Amakin. Oni koji su kročili u šumu pričaju da je to mesto nekako posebno i čudno.
Prvi sertifikat o kraljevoj šumi nedavno su dobili Dragoja i Mira Vučen iz Smederevske Palanke, koji su zahvaljujući prijateljstvu sa nekim Jevrejima doprineli da se posle toliko vremena konačno sazna da je u Izraelu zasađena neobična pomen šuma, kao i da se nađe dokumentacija koja to potvrđuje.

Tajna Zlatne knjige

Porodica Vučen je, pre dve godine, ugostila svoje prijatelje Jevreje, porodicu Kiš koja je nekada živela u Novom Sadu, a već trideset godina je nastanjena u Izraelu. Sa željom da im pokažu šumski krajolik, jednog dana su otišli na Oplenac, gde su posetili crkvu Svetog Đorđa. U tom hramu, sahranjen je Aleksandar Karađorđević.
- Tom prilikom je Elijezar Kiš pitao kustosa da li zna da u njegovoj zemlji postoji šuma koja je posvećena kralju Aleksandru - priča Dragoja. - Odgovorili su da su nešto čuli, na šta je moj prijatelj rekao da će pokušati da nađe neki trag, na osnovu kojeg bi se moglo tvrditi da je šuma uređena baš zbog jugoslovenskog suverena. Obećao je da će se potruditi da potvrdu pripremi do naredne godine, kad bi moja supruga Mira i ja trebalo da idemo kod njih.
Elijezer Kiš, po struci šumarski inženjer, dobro je znao gde se nalazi pomen šuma, znao je i njenu strukturu, ali jedini pisani i zvaničan dokaz mogao je da dobije u Jevrejskom nacionalnom fondu. Taj fond je vlasnik ogromne imovine u Izraelu i širom sveta, pa i šume posvećene ubijenom kralju iz dinastije Karađorđevića.
- Najveći problem je bio da se u Zlatnoj knjizi Jevrejskog nacionalnog fonda, u kojoj postoje milioni podataka i gde je zapisana sva istorija i kultura jevrejskog naroda, odredi polazište koje će dovesti do dokumenta od pre sedamdeset godina.
Enigmu je rešio izvesni gospodin Adrijan, Jevrejin rumunskog porekla, veliki prijatelj Elijezera Kiša. On je nekada radio u Jevrejskom nacionalnom fondu i jedan je od retkih ljudi koji je mogao da pretpostavi gde se dokumentacija nalazi. Četiri meseca je tragao za prvim papirom.
- Suština je bila da se pronađe šifra od četvorocifrenog broja pod kojim je zavedeno sve što se zna o pomen šumi - objašnjava Dragoja Vučen. - Kada je došao do tog materijala, video je da do tada niko, ni zvanično ni nezvanično, nije zatražio pismeni dokaz o tome kako su se Jevreji odužili Aleksandru Karađorđeviću. Tu šifru i taj broj danas znamo samo gospodin Adrijan, Kiš i ja.

Kultni čin

Samo dve nedelje pred dolazak Dragoja i Mire Vučen u Izrael, gospodin Adrijan je u rukama imao sertifikat o šumi i dokaz da je zasađena “kao priznanje i pomen kralju Jugoslavije Aleksandru Karađorđeviću”. Adrijan je sertifikat uramio, zaštitio od oštećenja i poklonio svojim prijateljima Vučen iz Srbije.
Šuma kralju Aleksandru je podignuta u blizini jugoslovenskog kibuca, gde su Jevreji iz celog sveta i Jugoslavije boravili godinu-dve po povratku u Izrael, radi adaptacije. Prema dokumentaciji Jevrejskog nacionalnog fonda, zasađeno je deset hiljada stabala eukaliptusa (drvo koje je u Izraelu veoma rasprostranjeno), nešto manje bora i čempresa. Danas sigurno ima daleko više stabala koja se uzdižu na oko tri hektara.
- Moja supruga Mira i ja smo obišli šumu - kaže Dragoja Vučen.- Kod Jevreja je sadnja drveća kultni čin. Oni to rade iz posebnih osećanja i pijeteta. To se u šumi oseća na svakom koraku. Tamo ima neke posebnosti, neke mistike koja vas sve vreme zaokuplja i snažno privlači. Kao eho davne prošlosti koja na tom mestu izvire i danas, i ostaje za večnost. Toliko je sve neobično da je prosto neobjašnjivo.


Kralju prijatelju
Pomen šuma zasađena je 1937, tri godine posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju, posebno u znak priznanja zbog njegove posete Jerusalimu 1921.godine. Tom prilikom je kralj bio na ćabi, na hodočašću i ostavio je jako dobar utisak na Jevreje, koji su ga smatrali velikim prijateljem. Zahvalnost su mu odali i što je takav odnos imao prema domicilnim Jevrejima u Srbiji.

Uzvišen čin
- Dok sam očekivao da mi gospodin Adrijan uruči sertifikat o pomen šumi, bio sam pun emocija. Taj trenutak sam doživeo kao uzvišen čin. Želja mi je da sertifikat, kao poklon moje porodice, uručim Zadužbini kralja Petra Prvog na Oplencu. U crkvi Svetog Đorđa počiva i kralj Aleksandar, pa je ovom dokumentu tamo pravo mesto - kaže Dragoja Vučen.

Zaštita svetog groba
Koliko su Jevreji cenili kralja Aleksandra, govori činjenica da je oktobra 1924. godine u Beograd stigla visoka delegacija Jerusalimske patrijaršije, koja je od kralja zatražila pomoć i zaštitu Svetog groba Hristovog. Do Oktobarske revolucije, Sveti grob se nalazio pod pokroviteljstvom ruskog cara, a posle stradanja ruske carske porodice, lišen je svake zaštite. Jerusalimska crkva postala je jedna od najsiromašnijih u pravoslavlju, zbog čega je od pravoslavnih država tražila pomoć.
Prilikom posete Beogradu, kralju Aleksandru je uručen najveći Orden kolijera Presvetog groba ili Red pravoslavnih stavrofora Svetog groba, kojim ga je udostojio jerusalimski patrijarh Damjan.

Broj 492

Ko je crtao geografske karte pre 6.000 godina?
Mapa Pirija Rejsa, turskog admirala iz 16. veka, prikazuje Antarktik bez leda i to gledano – iz aviona ili satelita! Admiral je kartu nacrtao koristeći mnogo starije izvore... U svakom slučaju, tvrde stručnjaci, misteriozna mapa je nešto što ne bi smelo da postoji


Misterija kraljeve šume
Aleksandru Karađorđeviću je, neposredno posle marseljskog atentata 1934, u Izraelu posvećeno deset hiljada stabala eukaliptusa, bora i čempresa. Dokument o tome pronađen u Jevrejskom nacionalnom fondu, uz pomoć tajne šifre


Hoće da učitaju um u kompjuter!
Da li će genetski inženjering neizbežno stvoriti generacije koje će biti na ivici prirodne perverzije. Sve se vrti pod parolom „bolji um, bolje telo, bolji život“


Sveti Prokopije pronašao večni mir ispod Hisara!
Prokuplje se nalazi na jugu Srbije, nedaleko od Niša, a ime je dobilo po Svetom Prokopiju, hrišćanskom mučeniku iz doba cara Dioklecijana, koji je stradao propovedajući hrišćanstvo


Đavoli i demoni ne postoje!
Intervju sa Milovanom - Mićom Jovanovićem, autorom knjige “Kraj igre”, koja se bavi prošlim i budućim životima Postoje li u duhovnoj dimenziji visoko razvijene ličnosti (duše) koje su zle prema ljudskim bićima?


Zla sudbina porodice Vasić
Da li je nesrećne potomke Ćeranića pratilo prokletstvo ljudskih ostataka, iznad kojih su sagradili svoj dom, ili su trojica Vasića okončala živote zbog bolesti ili nekog trećeg razloga - zauvek će ostati tajna


Kada je nastala šajkača?
Vizantinci nisu voleli Srbe zbog njihove buntovne prirode, a posebno su imali odbojan stav prema srpskim ženama koje su zadržale stari, “amazonski način“ života – pridruživale su se svojim muževima u lovu i ratu, nosile istu odeću kao muškarci, a čak nisu mogle da se udaju dok ne ubiju bar jednog neprijatelja