Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 485
aktuelno izdanje
U kandžama hamburgera
„Brza hrana“

Piše Miodrag Milanović


Ministarstvo zdravlja prošle srpske vlade imalo je u planu da ovu godinu proglasi godinom borbe protiv gojaznosti, pa je čak bilo u planu i donošenje globalne strategije protiv ove, sad već masovne negativne pojave. U zemlji Srbiji ne postoji tačan podatak koliko je mladih ljudi gojazno (mladost je budućnost sveta), mada se barata podatkom da četiri odsto dece ima višak kilograma. Pa šta, reći će neko. Međutim, broj dece između 6 i 17 godina deblji je nego što bi trebalo – a ta se cifra utrostručila tokom poslednje četiri decenije.
Broj gojaznih u svetu prvi put je prošle godine nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije(Detaljnije pogledati na sajtu www.dobradijeta.com). Posmatrano u celini, zemljina kora preti da se prolomi pod težinom ljudi, jer planetom šeta preko 300 miliona gojaznih osoba, a taj se broj iz godine u godinu stalno povećava.

BUCE NA DRŽAVNIM JASLAMA

Da bi zaštitila zdravlje dece (juvenilna gojaznost mnogo je opasnija od one u srednjim godinama) Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima. Velika Britanije je takvu odluku donela prošle godine, skandinavske zemlje su takođe zabranile reklamiranje proizvoda koncerna brze hrane (Mc Donald’s, Kentucky...), a u Srbiji se, još ništa ne preduzima. Retke su škole u kojima deca mogu u kantinama da pojedu kuvanu hranu već užinu kupuju uglavnom u obližnjim pekarama i kioscima brze hrane
Kod nas su gojazna deca uzrasta od 12 do 18 godina, prvi put dobila pravo da o trošku zdravstvenog osiguranja provedu tri nedelje godišnje u nekom od rehabilitacionih centara. Ova odluka doneta je nakon izmene Pravilnika o upućivanju na rehabilitaciju, a debeljuce će u tim centrima naučiti kako da se pravilno hrane i kako, kroz brojne programe fizičkih vežbi, da smanje suvišne naslage sala.

U ČELJUSTIMA MEKIĆA

Trećina naše dece svakoga dana pojede nešto sa kioska, iz pekare, ili Mekdonalda. Klinci dnevno popiju pola litre soka ili koka-kole, što je isto kao da pojedu 10 kašičica belog, rafinisanog šećera. Samo litar soka, kažu nutricionisti, pogotovo onog koji je, navodno, 100 procenata bez šećera, sadrži čak 500 kalorija. Razne kole i gazirana pića su prave energetske bombe, a masne naslage koje oni proizvode utiču na pojavu niza zdravstvenih poremećaja.
Kod nas je „in“ i „kul“ ići u restorane brze hrane, pa im se čak i tepa. Zloglasni koncern Mekdonald čiji hamburgeri sadrže tek 7 procenata mesa i 300 takozvanih praznih kalorija bez biološke vrednosti, na reklamu troši milijarde dolara a, marketing brze hrane najefikasnije namami mlade – još kad im uz visokokalorični obrok dele igračkice, uživanje je potpuno. Reklame u koje buljimo svakog dana usmerene su, ciljano, ka deci do 14 godina. Sve one preporučuju proizvode koji nisu nikako zdravi, ali šarene i atraktive sekvence „kupuju“ mlade. Niste uspeli u društvu ako vam dete ne slavi rođendan u Mekiću – radi brze zarade i gomilanja profita, uz stolove je montirana i silesija igračaka – da se klinci i klinceze zabave. Ključno je stvaranje navike odlaska u Mekić. Namamljeno dete postaje tako redovni konzument brze hrane („junk food“ kako joj tepaju stručnjaci, tj. hrana- smeće).
Pravo iskušenje za mlade su i popularne pekare kojih ima bukvalno na svakom koraku. Tamo se uglavnom prodaju peciva od belog, rafinisanog brašna, kvasca, šećera i masnoća, uz dodatak konzervanasa (ima ih oko 500), koji „poboljšavaju“ ukus. Masnoće, upotrebljene za pravljenje raznoraznih „žuža-buža“, su takozvane zasićene masti – ulja koja na visokoj temperaturi prelaze u transaminazne kiseline izuzetno štetne za krve sudove. Masnoće iz ovih popularnih peciva podstiču i stvaranje slobodnih radikala, odnosno loših faktora u organizmu koji utiču na razgradnju ćelija i uzrok su i najtežih oboljenja.

PANDEMIJA GOJAZNOSTI

Prema podacima SZO, u svetu postoji više od 40 miliona izuzetno gojazne dece predškolskog uzrasta. Ono, što u svemu ovome zabrinjava, jeste da se taj broj utrostručava, te se može govoriti o pandemiji gojaznosti koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja.
Razlozi, potpomognuti reklamom, kriju se u bukvalnom proždiranju brze i nezdrave hrane u koju, pored pomenutih, spadaju i razne grickalice i gazirani napici. Ali, razloge treba tražiti i u sve manjoj fizičkoj aktivnosti mladih i višesatnom sedenju ispred kompjutera i televizora.
Kod naše dece bitan faktor gojaznosti je svakako i siromaštvo koje nameće ishranu sa više brašna, krompira i masti, odnosno hranu koja pruža osećaj sitosti i – goji. Stoga doktori i nutricionisti upozoravaju, ne bez razloga, na sve veće prisustvo povišenog krvog pritiska, neprimerenog dečijem uzrastu, koji je posledica prekomerne telesne težine i gojaznosti.
Ako se ima na umu da je uzorak ispitivane dece u Srbiji pokazao da ih je čak 4-6 procenata gojazno, to onda znači da svako treće dete od 7 do 14 godina ima povišen krvni pritisak! Takođe, sve veći broj klinaca bukvalno živi na „pekarskoj hrani“, pa je rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i dijebetesa tipa dva izuzetno visok.

KAKO IZ ZAČARANOG KRUGA

Kako, onda, dalje? Treba poći od tačke gde problem nastaje (sasecanje u korenu, što bi rekli naši stari), a to su velike kompanije koje proizvode nezdravu hranu (tu spadaju i brojne „čipsare“). Samo prošle godine najmoćnije svetske kompanije potrošile su 12,8 milijardi dolara na reklamiranje bezvredne hrane, a oko 5,4 milijardi na promociju gaziranih napitaka. Jedno od rešenja smanjenja broja mladih koji bukvalno proždiru brzu hranu jeste i aktivnija uloga države, koja mora da povede računa o zdravlju nacije i to u domenu donošenja odgovarajućih zakonskih akata. Njima treba regulisati pitanje cena takve hrane – da se primeni slučaj kakav je primenjen na duvanske proizvode. Tada bi, recimo, visoke cene kojekakvih“ kokiški“, za koje se sigurno zna da goje, bile obeshrabrujuće za potrošače tih proizvoda. Ili, da se na njihovim omotima, kao kod cigareta, naglasi štetnost - na primer, „ova boca tog i tog gaziranog pića ima 1000 kalorija, potpuno bezvrednih, a štetnih za vaš organizam“.

Broj 485
Nova svetska čuda


Istorija se stalno ponavlja