Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 485
aktuelno izdanje
„Zločin“ i kazna na srpski način!
Brat Radovan


Piše Golub Lazarević

Žitelji poznatog šumadijskog sela Lužnice bili su veoma iznenađeni kada su se inspektori ondašnje UDBE pojavili u dvorištu uglednog i otresitog zemljoradnika Miloja Radojevića. Još više kada su čuli da organi državne bezbednosti traže najmlađeg od troje Milojeve dece, Radoslava Radojevića Doleta, 39-godišnjeg člana Opštinskog komiteta u Kragujevcu. Bio je to pravi šok, ne samo za rodbinu, već i za sve one koji su poznavali naočitog, vižljastog mladog čoveka, izvanrednog druga i veseljaka.

Grom iz vedra neba

„Kupili smo šljive u Podruminama, lužničkom zaseoku prema Gornjim Grbicama. Žurili smo da skupimo plodove odličnog roda te 1962. godine“, priča Radovan Radojević, Radoslavljev rođeni brat. „Iznenadilo nas brujanje motora, a potom i pojava motocikla sa korpom. Na njemu ondašnji predsednik Mesnog narodnog odbora u Lužnicama Obren Radosavljević i dvojica nepoznatih ljudi u varoškom odelu“. Hitro su poskakali sa motocikla i jedan, žustro, upita:
„Ko je od vas Radoslav Radojević?“
„Ja sam“, odgovorio je Radoslav, naglo prebledevši.
Neznanac izvadi pištolj, predstavi se da je iz UDBE i naredi: „ Radoslave, lišen si slobode! Moraš,hitno, da pođeš sa nama!“
Poslušao je mladi čovek, krenuo napred, ali je uspeo da kaže bratu da je nevin i da za njega ne brinu.
„Doletovo hapšenje je na sve nas delovalo kao grom iz vedra neba. Znali smo da je bio predratni Skojevac, učesnik Narodnooslobodilačkog rata, a neposredno uoči hapšenja i član Opštinskog komiteta u Kragujevcu“, seća se Radovan.
Iznenađenje je bilo utoliko veće, što je Radoslav nakon ranjavanja kod Bumbarevog brda u Gruži, kao mladi borac iz rata vraćen da radi u seoskoj partijskoj organizaciji, gde je od 1945. do 1947.godine bio partijski sekretar.
„Jedne večeri je došla u našu kuću Rada Vujičić iz Čumića, koja je radila u Sreskom komitetu. Dugo je razgovarala sa mojim bratom o partijskom radu na ovom terenu. Dosta pohvalno se izražavala o Doletovom angažovanju i na kraju ga obavestila kako je doneta odluka da Radoslav pređe u Opštinski komitet u Kragujevcu i tamo radi. Potrebni su tamo mladi i perspektivni ljudi, a u Lužnicama će lako da mu nađu zamenu“, seća se Radovan, 89-godišnji zemljoradnik iz Lužnica.
Kada je Rada Vujičić otišla, Radoslav je, dugo, razmišljao, a potom kazao bratu: „Čuo si Rako da me traže u Komitet...Sa Bajom ( tako je oca Miloja zvao) nisam razgovarao. Ti si mi stariji brat i želim da čujem od tebe šta misliš?“
„Idi Dole! Ako te tamo zovu, znači da si se dobro pokazao i da te ljudi cene. Gledaj ti brate sebe, a mi ćemo ovde da se snađemo“, posavetovao ga je Radovan.
Nažalost, ni on niti ostali ukućani nisu ni slutili da će ubrzo ostati bez svog Doleta..

Otkaz bratu matičaru

O svemu tome je Radovan počeo da razmišlja tek kada je prekinuo sa kupljenjem šljiva i zaputio se da vidi kuda to i zbog čega, pripadnici kragujevačke UDBE vode njegovog brata.
„Krenuo sam pravio u Mesni narodni odbor, gde sam u to vreme radio kao matičar. Stigavši, pokušao sam da razgovaram sa Doletom i da saznam razlog zbog kojeg je tako iznenada uhapšen. Nisu mi dozvolili. Ubrzo je jedan od radnika UDBE upitao ondašnjeg predsednika opštine Lužnice Obrena Radosavljevića ko sam ja kada se tako uporno interesujem za uhapšenog“, priča Radovan Radojević.
Predsednik je odgovorio da Radovan radi kao matičar u lužničkom Mesnom narodnom odboru. Čuvši te reči službeno lice se, veoma oštro, obratilo Radovanu.
„Ako budeš radio kao tvoj brat i ti ćeš ovako da prođeš. Uzmi se upamet i za njega, nikada više, ne pitaj!“
Udbaš se, potom, obratio predsedniku i naglasio da nije u redu da Radoslavljev rođeni brat radi u opštini kao matičar i da ga valja hitno smeniti. Ubrzo je Radosavljevića na mestu predsednika MNO zamenio Svetomir Pavlović, koji je pozvao Radovana pa muje rekao: „Rako, nemoj da se ljutiš, ali ne možeš više da radiš kao matičar. Nisi član Partije, a sada se osnivaju Mesne kancelarije, koje će da vode i vojni referat. Kako ti nisi „organizovan“, nećeš više moći ovde da radiš!“
Tako je Radovan dobio otkaz.

Bez poseta

Sa bratom Doletom bio je samo nekoliko minuta u lužničkom Mesnom narodnom odboru, sve dok ga inspektori UDBE nisu sproveli u Kragujevac. Raspitujući se zbog čega mu je brat tako teško i iznenadno opštužen i zašto mu čak ni viđenje sa njim ne dozvoljavaju, Radovan je saznao da su istovremeno uhapšeni i Dobrivoje Džajević iz Šljivovca, Stepan Gačić i Vlada Rajičić iz Čumića. Selom su počele da kruže priče da je sve njih prokazao ranije uhapšeni informbirovac Blagoje Živanović iz Lužnica.
Posle hapšenja Radoslav je proveo 15 dana u kragujevačkom zatvoru. Potom je vozom, kako je kasnije pričao, pod sumnjivim okolnostima sproveden na ozloglašeni Goli otok.
Dok je boravio u istražnom zatvoru UDBE u Kragujevcu, sestra Radmila je uzalud pokušavala da vidi brata Radoslava. Kada je počela da se raspituje o njemu, iz zgrade Opštinskog suda oštro je upozorena: „Tvoj brat je krvolok i neprijatelj. Nemoj više da ga tražiš i nikada više ovamo da dolaziš, jer, nećeš moći da ga vidiš!...“
Sestra je gorko zaplakala znajući da njen brat Dole nikome ni vodu nije natrunio, niti bio kadar mrava da zgazi.

Anonimno pismo

Rodbinu je, veoma, uzbudilo anonimno pismo koje je stiglo u Lužnice samo tri dana nakon Radoslavljevog hapšenja. U njemu je stajala poruka: „Vaš Radoslav će biti pušten kući ako donesete 5 000 dinara i stavite u šimšir u ulici Borisa Kidriča (treća kuća od ćoška prema centru). O ovome nikome ne pričati!“
Brat Radovan i sestra Radmila su se pozajmili traženu količinu novca i odneli u Kreagujevac, sa namerom da ga ostave na mesto označeno u anonimnoj poruci. U tome ih je sprečio rođak Dušan Ignjatović, profesor tehničke škole u Kragujevcu. Prozreo je da to neko želi da izigra rodbinu i uzme novac, a Doleta ne pusti iz zatvora.
Više od mesec dana rodbina ništa nije znala o Radoslavu. Novo uzbuđenje donela je dopisnica sa poštanskim žigom Bakra na moru i telegrafskim saopštenjem uhapšenika: „Živ sam i zdrav. Za mene ne brinite. S pozdravom vaš Dole“.
Rodbina, a ni mnogi Šumadinci, nisu tada ni znali da postoje Goli otok i nezapamćena mučenja kojima su zatvorenici bili izloženi. Naredne dve godine od Radoslava nije bilo nikakvog abera. Upozorena od ondašnjih radnika Državne bezbednosti, rodbina nije smela da se raspituje. Isto kao ni Radoslav o supruzi, dvoje male dece, roditeljima, bratu, sestri...

Predosetili nesreću

Radoslavljev povratak sa Golog otoka nakon dvogodišnjeg zatočeništva u ozloglašenom kazamatu, više je rastužio nego što je obradovao njegovu rodbinu. Bio je strahovito mršav, bled i iscrpljen. Nije imao volju da razgovara o bilo čemu, pa je rođake obuzimala nekakva slutnja kako će da ostanu bez njega! Nerado je hteo da priča o mukama koje je preživeo. Jednom je načinio izuzetak. Prišao je bratu Radiovanu, zagrlio ga, gorko zaplakao i, kroz suze, objasnio mu razlog stradanja: „Rako, nevin sam! Moja je jedina greška samo što nisam prokazao odmetnika Blagoja Živanovića. Jedne večeri, u vreme kada se bio odmetnuo i kada je za njim tragano, došao je ispred naše kuće i tiho me zamolio da mu dam parče hleba pošto je gladan, a ni u koga drugoga nema poverenja. Naglasio je kako me zna kao čoveka koji ima dušu i koji je uvek voljan da se drugome nađe u nevolji. Znao sam da je to samo njegova namera da me uvuče u neku lošu situaciju. Rekao sam mu to i savetovao ga da ide, ali da se ovamo više ne vraća. Obećao sam mu i da nemam duše da ga prijavim, pa kako mi bude!...“
Kroz suze je mladi čovek nastavio sa ispovešću bratu, kako je prethodno čuo da se Blagoje skriva u blizini kuće i da ga hrane njegovi ukućani, te nije naseo na njegovu tvrdnju kako je gladan. Ali, nije mogao da ga prijavi. To ga je koštalo mnogo muke a kasnije i glave, jer ga je zemljak, kada su ga kasnije uhvatili, optužio kako je i Radoslav član grupe informbirovaca i kako je sa njim sarađivao! Dva čoveka. Dva karaktera – jedna tragedija!

Ne ulazi u Partiju

Ne želeći da priča kroz šta je sve prošao na Golom otoku, Radoslav je mnogo toga odneo u grob. „Da li su ondašnje vlasti došle do saznanja kako je Dole nevin proveo dve godine na Golom otoku ili ne, ne znam. Ali samo dva meseca nakon što se vratio iz zatvora, zaposlio se u Zemljoradničkoj zadruzi u Stanovu nadomak Kragujevca kao blagajnik. Pričao je kako mu je pomogla neka žena koja je radila u banci sa našom sestrom Radmilom. To mu je dosta olakšalo u vreme kada je morao da se stara o supruzi i dvoje maloletne dece“, kaže Radovan.
Nedugo po povratku pozvan je u policiju da se prijavi. Policajci su ga upozorili da nikome ne priča o tome šta je doživeo na Golom otoku.
„Bojao sam se za Doleta videvši da je, uprkos dobijenom poslu, ostao bled i stalno zamišljen. Odgovarao bi i to kratko, samo ako ga neko nešto upita. A i tada veoma teško i nerado. Najčešće je ćutao. Upitao sam ga jednom zašto je tako bled i uvek zamišljen. Rekao je kao se ne oseća dobro. Tada me je savetovao da nipošto ne „ulazim“ u komunističku partiju jer se i on, strašno, razočarao: „Ja sam upao. Sada kako mi bude. Ti nemoj da se upisuješ. Ostani da čuvaš imanje i gledaš svoja posla“, govorio je Radoslav.
Nikome se više Radoslav nije požalio na tegobe, niti golgotu kroz koju je prošao tokom golootočkog užasa. Tako je i njegova ozbiljna bolest 1964.godine, smatrana iznenadnom. Kao i smrt nekoliko dana nakon neuspele operacije u Beogradu. Nezapamćeno brojni učesnici sahrane bili su nedovoljna uteha slomljenim i ucveljenim roditeljima Miloju i Mašinki. Tuga za izgubljenim sinom koga su obožavali, nije ih napuštala sve do smrti. Tim pre što su oni a i svi koji su Radoslava ispratili na poslednji put, znali da je nevin stradao.


MONSTRUMI!

„Kada su nas transportovali na Goli otok, strpali su nas u furgone, tako da nismo znali da li je napolju dan ili noć, niti kuda se krećemo. U jednom trenutku je odjeknula strahovita eksplozija. Vagoni su se isprevrtali. Kada smo izašli napolje, videli smo veliki broj mrtvih zatvorenika. Kasnije smo saznali da je namerno izazvan sudar sa starom lokomotivom postavljenom na prugu, kako bismo izginuli pre odlaska na Goli otok. Ali, ako o tome nekome kažeš, ja ti brate opet odoh gde sam bio i više mi nema povratka“, poverio je, jednom prilikom, Radoslav bratu Radovanu.


I OTAC KRIV
Dok je Radoslav izdržavao kaznu na Golom otoku, vlast su se okomila na njegovog oca Miloja. Kada mu je, nakon vrše pšenice ostalo 17, traženo je da isporuči 20 tovara! Taj zahtev nije uspeo da ispuni, pa je i on „odležao“ dva meseca u kragujevačkom zatvoru. Kazna mu je kasnije “brisana“, ali su muke ostale.

Broj 485
Nova svetska čuda


Istorija se stalno ponavlja