Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 485
aktuelno izdanje
Reikarnacija je božji dar!
Milovan Mića Jovanović

Piše: Ana Mitrović

Na korici knjige nalazi se kratka biografija autora iz koje može da se sazna da je Mića Jovanović do sada imao 67 života na Zemlji, da je u prethodnom životu bio lekar, Mesmerov učenik i da je živeo je u Francuskoj, bavio se pisanjem a zvao se Fransoa Rober Trudo, kao i to da su sačuvani neki njegovi radovi i portret!
Dr Stevan P. Petrović, recenzent knjige, je dodao da: »Ovakva dela u inostranstvu izlaze jednom u deset ili dvadeset godina. Kod nas ih, do sada, nije bilo. Na svoje veliko zadovoljstvo bio sam svedok ne samo pisanja ove knjige, već i nekih događaja koji su u njoj opisani«.

Ranije u razgovori rekli ste da je ovo vreme buđenja i sećanja na naše poreklo i zadatke. O zadacima ste malo govorili, rekli ste da detaljnije treba pročitati u knjizi. Hoćete li sada bar nešto malo reći i o našem poreklu, poreklu ljudske vrste, ili da i za to čitaoce uputimo na vaše knjige?
Reći ću malo i o tome. Prvo treba reći da je svako vreme - vreme buđenja. Sada je pojačan kosmički i duhovni uticaj viših duhovnih sfera pa nam je posao olakšan. Kroz snove i telepatske poruke dobijamo znanja i uputstva.
Da se vratimo pitanju, da odgovorim. Kada je Vrhovno Biće (Kosmički Razum, Brama, Alah, Jahve ili Bog, nije važan naziv) rešilo da stvori fizička realnost iz određenih razloga (u koje sada nećemo ulaziti) skoro u isto vreme oslobodilo je ili odvojilo delove sebe i dalo im potpunu slobodu radi njihovog osamostaljivanja, individualnog rasta i raznovrsnosti stvaranja. Dakle, ti delovi Boga su naše duše! Takve iste duše su i kod Krišne, Bude, Isusa, Muhameda, Sai Babe... samo mnogo naprednije, razvijenije, osvešćene. Takve duše imaju i "vanzemaljci", jer neke druge duše ne postoje.
To "oslobađanje", kada je Bog pustio svoju decu, dogodilo se, s naše tačke gledišta, pre oko 14 milijardi godina. Interesantno je napomenuti da savremena nauka smatra da je fizički univerzum nastao upravo u to vreme, da se tada dogodio Veliki prasak.
Pričamo opet uprošćeno, da ne uvlačimo u priču holografske projekcije, jer je to sve dosta teško za razumevanje. Te duše su odlazile (projektovale sebe, slale svoje holografske projekcije, "same sebe su zasejale u kosmosu") u razne nivoe postojanja, oblikovale okruženje po svom nahođenju, kreirale i igrale se, ali su bile u neprekidnoj i obostrano svesnoj vezi sa svjim Izvorom Postojanja, s Bogom, odakle su se napajale.
Neke duše su se toliko zaigrale u fizičkoj realnosti da su sve više i više gubile svesnu vezu sa Tvorcem, okrenule su se fizičkoj realnosti i identifikovale se s njom. Ipak, moram da dodam, da su sve naše duše delovi više strukture, Monade ili Nad-duše, koje nisu izgubile vezu sa Izvorom. Mi nastojimo da ponovo uspostavimo svesnu vezu sa svojom suštinom, sa svojim pravim (višim) identitetom.

Taj trenutak gubljenja svesne veze s Bogom, ostao je u sećanju naših duša pa se pretvorio u mit ili legendu o "Padu" ili "Isterivanju iz Raja", jer se Bog navodno razljutio što su njegova deca želela znanje, što nema nikakve veze s onim šta se stvarno dogodilo. Da je Bog onakav kakvim ga (hrišćanska) religija zamišlja i opisuje, loše bi nam se pisalo.
Kada smo zaboravili razloge "silaska" u neke fizičke realnosti, zaboravili smo i na svoje poreklo i Znanje, svoju moć, pa smo pravili greške i nanosili nepravde jedni drugima. Putem reinkarnacija mi treba te greške da nivelišemo, da naučimo i uvidimo ko smo i vratimo svoje božanske atribute. Naše isceljenje je, pored ostalog, i povretak sećanja na svoje božansko poreklo, isceljenje od zaborava. To moramo sami da uradimo, niko drugi to ne može da uradi umesto nas. To je, opet skraćeno i uprošćeno, naš zadatak, cilj našeg duhovnog razvoja, naše buđenje. Dakle, mi smo mladi bogovi na obuci koji su izgubili kompas, kako mi je rečeno prilikom jednog "izleta" u onostrano. Mislim da je ovo dovoljno da se zagolica mašta čitalaca, pokrene njihovo sećanje, da se ohrabre da o svemu slobodno razmišljaju i govore kako bi započli ili još hrabrije nastavili duhovno istraživanje i upoznavanje sebe i svoje prave suštine.

Vi govorite o reinkarnaciji kao o činjenici, o nečemu što nije sporno. Hrišćanstvo ne priznaje reinkarnaciju. Kako to objašnjavate?
Pa i nije ništa sporno. Ko god ima želje i hrabrosti da se menja, da uči, da sazna, da se raspita i pročita nešto o tome, da uradi neku regresiju, može sam da se uveri. Toliko ima primera i dokaza širom sveta da se to više ne može negirati. Samo dr Jan Stivenson, profesor sa Univerziteta u Virdžiniji, ima (bar) 1300 dokazanih primera. Da smo svi bezuslovno besmrtni, da ne postoji nikakva božja kazna i večne muke, to je najveća radost koju ljudima mogu da saopštim, to je ono što na nekom nivou svi i sami znaju.
Reinkarnacija se pominje na više mesta i u Bibliji, u Starom i u Novom Zavetu. Nema mesta na Zemlji gde u nekim vremenima nije bila prihvaćena. Duhovni razvoj nije (sada) isto što i religija. Oni bi mogli da se dopunjavaju, nekada i negde je tako i bilo u pojedinim periodima, ali se to (već dugo) više ne događa. Sve velike religije su u nekim periodima prihvatale reinkarnaciju. Šta mislite zašto je odbačena? Iz "praktičnih" razloga i sebičnih ciljeva. Ako smo svi bezuslovno besmrtni, ako sami moramo da upoznamo sebe (psiholog Adler je rekao da je "nepoznavanje sebe opasno po život"), da se setimo, da imamo neograničeno vreme za "povratak", da nismo grešni niti prokleti i da nema potrebe da spasavamo dušu, gde je onda uloga religije i sveštenstva koji nikada nisu dozvoljavali da ljudi budu "nasamo s Bogom" nego su sebe proglasili za posrednike i tumače božje volje. Od preko sedamdeset jevanđelja odabrana su samo četiri, a ostala su proglašena za jeretička, zašto? Zato što se u mnogima od njih navodi upravo ono o čemu govorim. Tamo se navode neke druge Isusove reči nego što tvrdi religija i što je kasnije kanonizovano. Irinej je tvrdio da "ne mogu postojati ni više ni manje od četiri jevanđelja jer postoje četiri oblasti vaseljene i četiri glavna vetra, pa su crkvi potrebna samo četiri stuba" (v: Irinej 1.11.8). Ovakva tvrdnja ne zaslužuje ni komentar. Treba pročitati Tomino i Judino jevanđelje, kao i jevanđelja po Mariji Magdaleni i Filipu. Isus Judi i čitaocima daje mudrost i znanje, a ne molitve i rituale i za sebe kaže da je Učitelj a ne spasilac koji umire za njihovo spasenje. Jakov, Isusov brat, u "Tajnoj knjizi" navodi kako Isus nije govorio da ga slede nego da se samostalno duhovno razvijaju, da savladaju strah od smrti jer su besmrtni "pa možete da me nadmašite i postanete bolji no što sam ja" (v: Tajna knjiga Jakovljeva 5:19-20).

Očigledno je da se događaji zgušnjavaju i da je došlo vreme velikih promena, da je KRAJ IGRE i da treba pokupiti neke dosadašnje igračke i skloniti ih u podrume i muzeje istorije.
Reinkarnaciju najteže prihvataju religiozni fanatici i zadrte "muškarčine" jer ne mogu da zamisle da su bili ili da će u nekom životu biti druge vere, pola ili rase.

Sada više od tri četvrtine stanovnika na Zemlji veruje ili prihvata reinkarnaciju, bez obzira na svoje religijske korene i tradiciju. Kod naših predaka Slovena, kao i kod Srba, postojalo je verovanje da se u novorođenu decu reinkarniraju preci. U pričama i u folkloru to se naziva "prerod". Vuk Karadžić i Čajkanović navode mnogo primera takvog verovanja i kod naših predaka iz bliže prošlosti. U svetu a i kod nas ima mnogo ljudi koji se sećaju nekih svojih prošlih života.

Bez reinkarnacije život bi bio nepravedan jer se nejednakost ljudskih sudbina i početni uslovi života ne bi mogli razumeti i prihvatiti kao božje delo. Još niko nije naveo ozbiljan razlog, sem fraza i dogmi, zašto nije moguće ili nije dobro da reinkarnacija postoji i da se prihvati. Da ne postoji, reinkarnaciju bi trebalo izmisliti kao utehu. Pogledajte sve one primere u knjizi, to je sve potvrđeno, dokumentovano. Na tome su radili i rade poznati naučnici i institucije.

Reinkarnacija je božji dar koji svima pruža podjednake šanse i neograničeno vreme za učenje i ispravljanje grešaka. Mi se reinkarniramo onoliko puta koliko nam je potrebno. Sami donosimo odluke, mada nas duhovni vodiči savetuju po pitanjima izbora roditelja, mesta, vremena...
Treba naglasiti da je reinkarnacija pogled na život, filozofski i iskustveni stav, to nije stvar (samo) religije. Justinijan je 553. ukinuo reinkarnaciju "božanskim ukazom cara" a po nagovoru svoje žene Teodore. Zamislite da je tada ukinuo snove, sada bi "pravi" Hrišćani tvrdili da snovi ne postoje i da ne sanjaju. Da ne postoji reinkarnacija, da ne donosimo znanje i sećanje u novi život i da uvek počinjemo od početka - mi bismo još bili u kamenom dobu.

Broj 485
Nova svetska čuda


Istorija se stalno ponavlja