Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 619
aktuelno izdanje
Margine koje to nisu
Džipsi kings na rumunski način
„Kralj je mrtav, živeo kralj!”, prolomilo se pre nekoliko dana centralnim grobljem rumunskog grada Sibijua, pred samu sahranu samoproklamovanog, ali i krunisanog kralja svih rumunskih Roma Florina Čoabe, kojoj je prisustvovalo najmanje 30 hiljada ljudi. On je preminuo u Antaliji, posle nekoliko srčanih udara, u 59. godini. Pred još otvorenim grobom, da ne bi bilo svađe u familiji, odmah su krunisana čak dva kralja - sinovi pokojnika Dorin i Danijel. Stariji Dorin preuzeo je tatinu titulu - kralja svih rumunskih Roma na svetu, a za mlađeg Danijela izmišljena je nova - kralj Roma u Rumuniji! Dorin je krunisan krunom od masivnog zlata koju je nosio i njegov otac, a za Danijela su neimenovani juveliri napravili novu krunu za manje od 24 sata, od nepoznate količine 24-karatnih zlatnika...

Smrt Čoabe, koji je na tronu bio od 1997, kada je nasledio svog oca Jona koji se 1992. samoproglasio za kralja rumunskih Roma, izazvala je, najblaže rečeno, uznemirenost među rumunskim Ciganima (kako oni sami sebe zovu, ne prihvatajući državno ime - Romi).
Čoaba je, kažu, bio i omiljen i omražen među sunarodnicima. Nema stvarnih dokaza da je, kako se priča, svoje neizmerno bogatstvo stekao svojevrsnim dankom koji je raspisao svojim „podanicima”, bez obzira na profesiju. Posebno onima koji su se posle promena u Rumuniji 1989. razmileli po Evropi. Uglavnom kao prosjaci, kradljivci, džeparoši i „prodavci tela”.
Rumunski mediji su ovih dana izveštavali o „neizmernoj, dubokoj tuzi zbog smrti kralja Roma” posebno brojnih rumunskih gatara, vidovnjakinja i, kako oni kažu, veštica. Za sada nije jasno zašto su baš one toliko oplakivale kralja, ali o njihovom uticaju i glasu u ovoj državi, ali i svojoj etničkoj zajednici, svedoči i podatak da je u noći pred sahranu u Sibijuu, na zatvorenom većanju glavešina romskih zajednica iz cele Rumunije, ali i inostranstva - buljubaša - ravnopravno učestvovalo i nekoliko najistaknutijih „veštica”! Svi oni su odlučivali ko će biti novi kralj rumunskih Roma! I doneli - „solomonsko rešenje”.

I država Rumunija se, izgleda, zabrinula za stanje u romskoj zajednici posle smrti Čoabe koji je, zvanično se tvrdi, bio zagovornik konačnog i šireg uključivanja Roma u „život društva”. O tome svedoči i podatak da je sahrani kralja prisustvovao i šef države, predsednik Trajan Basesku! Položio je na odar, kažu uobičajeni za takve prilike, državni venac od crvenih karanfila, zadržao se 15-tak minuta, izrazio saučešće porodici i - otišao. Pojedini rumunski mediji tvrde da su pokojni kralj i šef države bili veoma bliski prijatelji. Uz to, priča se, predsednik Basesku je za svoje najvažnije državničke odluke uvek konsultovao i - Čoabine „veštice”! Svako od njih dvojice je imao svoje motive i razloge za prijateljstvo. Basesku da „umiri” i „pripitomi” romsku zajednicu koja je svim režimima donosila uvek mnogo problema, a kralj Čoaba - da uzme državi sve što se može uzeti...
D. Marković

Florin Čoaba

Florin Tanase Čoaba rođen je 17. novembra 1954. u gradiću Trgu Karbunešt, okrug Gorž, kao sin tadašnjeg buljubaše lokalne etničke zajednice Roma, Jona, koga je nasledio na tronu. Prema nekim procenama, Čoaba je bio poglavar nad najmanje 3 miliona svojih sunarodnika!
On je, posle promena u Rumuniji 1989. i pada komunizma, pokušao da se uključi u politički život: bio je savetnik okružne administracije u Sibijuu, kandidat na izborima za gradonačelnika istoimenog grada, a na lokalnim izborima 2008. i na čelu liste „Alijansa za ujedinjenje Cigana” za članove opštinske skupštine. Bio je godinama i član Svetskog foruma Cigana (International Gipsy Union), a jedno vreme i prvi potpredsednik te organizacije.
Njegovo bogatstvo, pored ostalih „nameta” sunarodnicima, kažu, potiče od prihoda njegovih brojnih firmi širom Rumunije koje se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina - pre svega nemetala, ali i bakra, bronze, gvožđa. Ostaće upamćen, pored svih sumnjivih poslova, i kao veliki pobornik za ravnopravnost svojih sunarodnika u Rumuniji, ali i Evropi, za njihov bolji i dostojniji život.

Broj 619