Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 604
aktuelno izdanje
Opus dei dovodi papu u Srbiju?!
Enigme našeg vremena
Sedište Opus dei u Rimu

Piše Miodrag Milanović


Jedna od najuticajnijih organizacija u krilu Rimokaltoličke crkve je Opus dei; čini je grupa laika posvećenih postizanju statusa posvećenika kroz predano služenje zajednici. Ime organizacije, u prevodu, znači Božije delo, rad. Osnovana je 1928. godine u Španiji, pod nazivom Zajednica sveštenika svetog krsta, Opus dei.
Vikar Opus dei, Fred Dolan iz Montreala (Kanada), kaže u šali: „U prošlosti su nas mnogi ljudi poredili sa svetom mafijom, misleći da smo neka vrsta katoličkih zaverenika, da je naš jedini cilj vlast u svetu. Ništa od toga! Opus dei je samo jedno od svetovnih tela Katoličke crkve, organizacija posvećena dobrim delima i službi zajednici. Za svoj rad imamo papin blagoslov – on je predsedavao beatifikaciji Hoze Marije Eskrive de Balagera, osnivača reda“.
Naravno, Fred Dolan prećutkuje poslovnu isprepletenost Vatikana i organizacije Opus dei posrednika u kupovini poslovnog centra na londonskom trgu Sent Džejms, preko povezane firme British Grolux Investments pls. koja u vlasništvu ima niz luksuznih nekretnina u Britaniji. U njoj najveće udele imaju bankari Džon Varli i Robin Herbert, članovi Opus dei i veliki donatori Katoličke crkve. Prema podacima iz Nacionalnog arhiva Britanije Opus dei je preuzeo i Chailesmore investments pls, kompaniju adresiranu na adresi banke G. P. Morgan u Njujorku. Na kraju su sve ove firme udružene u vatikanski holding Profirma SA registrovan u Švajcarskoj.

Pet godina žrtvovanja

Članovi reda su uglavnom katolički laici. Pripadnici drugih konfesija mogu biti dopisni članovi; oko desetak procenata čine pripadnici Pravoslavne crkve. Od 1930. godine Opus dei ima ogranak za žene. Najpoznatija aktivistkinja danas je Rut Keli, bivša sekretarica u Ministarstvu transporta Velike Britanije, istaknuti član Laburističke partije. Ona kaže: „Naši članovi su iz svih zemalja sveta i svih društvenih slojeva, iako većinu čine pripadnici više klase: političari, istaknuti stvaraoci i – akademici.“ Tako, Ruska akademija nauka ima 10 članova, Ukrajinska čak 26, a SANU – tri. Proces inicijacije počinje probnim periodom posle koga sledi petogodišnja faza žrtvovanja: kandidat, svojim dobrim delima prema zajednici gde živi, mora dokazati da zaslužuje članstvo u redu. Ako bude primljen, doživotno se zavetuje.
Osnivač Opus dei bio je, tada mladi sveštenik, Hoze Marija Eskriva de Balager (1902- 1975). Želeo je da postane svetac i to mu je pošlo za rukom. Papa ga je 2002, posle samo 27 dana većanja, beatifikovao. Eskriva je bio uveren da sveci mogu postati ne samo sveštenici i pripadnici verskih redova, kao što je bio običaj, nego i obični hrišćani. „Svako može da oseti neodoljivo požrtvovanje u obavljanju svakodnevnih dužnosti, bilo na poslu, u porodici, u društvu uopšte,“ objašnjava vikar reda Fred Dolan i nastavlja: „Naš osnivač je napisao 999 pravila koja treba da poštuju članovi naše organizacije i ona uopšte nisu teška – to su vrlo razumni saveti“.
Evo par saveta de Balagera: „Ne odlaži posao za sutra! Moja želja je da si ti srećan u ovozemaljskom životu. To će se dogoditi tek kad se oslobodiš straha od patnji. Ti si sam sebi najveći neprijatelj. Gledaj, jedna nit upletena sa drugima čini debeli konopac koji može poneti ogroman tovar; udruženom voljom, ti i tvoja braća možete ispuniti Božiju volju. Oseti u sebi veliku veru, onaj koji je daje pruža ti sposobnost da deluješ. Ukoliko ti poslušnost Bogu ne donosi mir, onda si arogantan – da bi služio za primer moraš da poseješ dobro seme“.
Eskrivino učenje predstavljeno je u knjizi El Camino (Staza, put), objavljenoj 1934. godine. Prevedena je na 35 jezika i publikovana u milionskim tiražima, doštampavajući se svake godine. Ubrzo po osnivanju organizacije, ogranci su se pojavili širom Španije, Portugala, Velike Britanije, Italije... Danas, gotovo u svakoj zemlji, uključujući i Srbiju, deluje Opus dei sa statusom civilne, nevladine organizacije.

Duhovnost kroz asketizam

„U skladu sa učenjem našeg osnivača“, govori Mario Maiolo, vicepredsednik pokrajine Kosenca i član komisije za borbu protiv mafije (!) Comisiae antimafia, „članovi Opus dei su većinom u braku, pokušavaju da vode život prožet hrišćanskom verom; moramo poštovati crkvena pravila koja obuhvataju svakodnevne molitve, bogosluženja i redovna ispovedanja. Stremimo ličnoj svetovnosti kroz asketizam, a Opus dei nam nudi duhovnu podršku u samodisciplini“.
Da li se ova samodisciplina odnosi na ćutanje o kupovini atraktivnih lokacija po svim glavnim evropskim gradovima a ne samo u Londonu, Parizu, Lozani, Rimu..? U Londonu im, pored ostalih, pripada i lokacija gde se nalazi ekskluzivna kompanija za proizvodnu i prodaju nakita Pal Mal i investiciona banka Altium capital (investira uglavnom u Vatikan), te niz vrednih nekretnina u Bond Stritu. Međutim, nigde nije navedeno da je vlasnik Opus dei – on je skriven iza čitave mreže ofšor kompanija. Britanski „Gardijan“ navodi da Katolička crkva poseduje u Engleskoj nekretnine u vrednosti od 600 miliona evra.
Poseban status Opus dei podstakao je kritike unutar Crkve, posebno od strane jezuita i laika van crkvene organizacije. Mnogi misle da je red isuviše samostalan, moćan i uticajan. Drugi ga optužuju da podržava vojne diktature širom sveta; takođe, poznato je kako je španski diktator Francisko Franko (1892 - 1975) imenovao nekoliko ministara iz redova Opus dei. Međutim, mnogi tvrde, a među njima je i portparol Svete stolice u Vatikanu Joakin Navaro - Vals, da je angažovanje Opus dei imalo pozitivnu ulogu u modernizaciji Španije.
„I, ne samo tu,“ dodaje Vals, „angažovani smo da se u Evropsku zajednicu naroda prime sve zemlje, uključujući bivše zemlje SSSR-a, i zemlje na Balkanu, naši bliski susedi. Pored toga, Opus dei dozvoljava svojim članovima da izraze slobodnu volju u političkim pitanjima. Tako, sama organizacija nije odgovorna za političke stavove svojih članova. To se, razume se, odnosi i na poslovan svet. Kritike na račun finansija ove organizacije naprosto ne stoje, a tobožnje učestvovanje u mnoštvu bankarskih skandala ne može se dokazati.“
Navaro prećutkuje da je Opus dei samo godinu dana posle svog osnivanja posredovao da Vatikan podrži Musolinija i da je za tu „uslugu“ papa od dučea dobio 59 miliona dolara, a Balager večnu zahvalnost. Celu transakciju Musolini - Opus dei - Vatikan, obavio je advokat Bernardino Nogara.
Pored Navaro – Valsa, desetak članova Opus dei zauzima ključne položaje u administraciji grada - države Vatikana, papinog sedišta. Jedan od njih je i Klaus Štatgleder, angažovan na ekumenskom zbližavanju Rima i pravoslavnih crkava. Njegova inicijativa da papa Benedikt XVI poseti Rusiju uobličava se više godina, a želja mu je da Benedikt poseti i Srbiju, uzimajući ućešće u proslavi 17 vekova Milanskog edikta.

Prsti u politici

Portparol Navaro - Vals ne vidi ništa sporno u tome što papinu posetu Srbiji treba da organizuje, u osnovi laička, organizacija: „Vidite, godine 1950. Opus dei je priznat u Vatikanu,“ objašnjava, „tom prilikom je papa Pije XII organizaciji dodelio svetovni status. Kasnije je dobila snažnu podršku pape Pavla II koji ju je1982. godine proglasio za lični prelat, pretvorivši time Opus dei u biskupiju koja odgovara samo svetom ocu, što znači da sve što radimo, činimo sa njegovim blagoslovom“.
„Razlozi za privilegovan položaj organizacije,“ kaže Rut Keli visoka funkcionerka Laburističke partije Engleske, „delom leže u njenoj konzervativnosti i takvoj socijalnoj politici koja se, po mnogim pitanjima, podudarala sa stavovima Jovana Pavla II.“ Na opasku da je Opus dei podržao nezavisan sindikat Solidarnost i Leha Valensu tokom obaranja vlasti u Poljskoj kada je Valensa, papin prijatelj, postao predsednik, Keli samo odmahuje glavom uz uopšten stav da Opus dei pomaže svim naprednim hrišćanima sveta u njihovoj borbi za pravdu i bolji život, ma gde oni bili – u Africi, Kini, Evropi, svejedno.
Uprkos svim kritikama, Opus dei se razvio u značajan sastavni deo Rimokatoličke crkve. Podržavajući svetog oca, ova organizacija uživa posebnu zaštitu i više je niko ne naziva svetom ili katoličkom mafijom. Godine 1992. Opus dei je dobio još veći blagoslov: posle desetogodišnjeg pripremnog perioda, osnivač organizacije je najvećom brzinom proglašen za sveca 17 maja. Trista hiljada ljudi okupilo se na Trgu svetog Marka da prisustvuje ovom događaju. U svom govoru, papa je rekao: „Hoze Marija Eskriva je bio primeran sveštenik; uspeo je da otvori nove apostolske horizonte misionarskom i evengelističkom radu“.

U evangelističkoj misiji

Portparol Joakin Navaro - Vals dodaje: „Za nas i Opus dei misionarsko i evangelističko delovanje je bilo i ostalo na prvom mestu, i ako me pitate da li će se približavanje našoj pravoslavnoj braći nastaviti, samouvereno odgovaram da hoće!“
Na pitanje koje se provlači godinama, oko posete pape Srbiji i njegovom učešću na manifestaciji proslave jubileja Milanskog edikta, Joakin, koji je u Srbiji bio nekoliko puta i u Vatikanu primao niz delegacija iz Beograda, odgovara sa osmehom: „Ostalo je da se utanače još neke sitnice. Biće to, verujte mi, veliki događaj za celu Evropu!“
Nedavno je pod lupu javnosti dospeo i Paolo Menini, visokopozicionirani pripadnik Opus dei, jedan od najbliskijih saradnika pape Benedikta XVI. Mnogi ga smatraju njegovim ličnim bankarom, mada je tek specijalista za nekretnine. Prema prošlogodišnjem izveštaju Saveta Evrope, Menini je poslovao i kontrolisao imovinu Vatikana vrednu 700 miliona evra, na koliko se procenjuje deo kapitala Opus dei. Malo li je?
S vremena na vreme, protiv Opus dei se podižu zvanične optužbe, uglavnom kada članovi trpe pritisak da ostanu u njoj, iako žele da izađu. U nekim slučajevima se rodbina članova žali na strog asketski život i otuđenje članova od porodice. Ovakve izjave zvuče kao optužbe protiv kultova, a taj negativni aspekt naglašen je sveopštom misterijom koja obavija Opus dei, uprkos izjavama njegovih uticajnih članova da misterije naprosto – nema.

Broj 604