Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Broj 597
aktuelno izdanje
Staljina razljutili Marsovci
Iz istorije naučne fantastike
Piše: D.Marković „Marsovci se spuštaju na Zemlju. Na tlo Sovjetskog saveza. Istražuju život, ljude, događaje. Ubrzo otkrivaju niz nepravilnosti i nedoslednosti u radu partijskih i državnih organa. Marsovci, pre svega, kritikuju preteranu centralizaciju u životu zemlje i ocenjuju da je Moskva ostala jedini grad u SSSR, a da svi ostali polako umiru u provincijskoj čamotinji”. To je, ukratko, bila sadržina prvog pisma koje je šef države i partije SSSR Josif Visarionovič Staljin zatekao na svom radnom stolu u Kremlju jednog decembarskog dana 1940. godine. Pismo je bilo, zapravo, prva glava naučnofantastičnog romana „Nebeski gost”, kako je Staljinu poručio neimenovani autor. On je šefu države i partije poručio da se „nada da nikada neće saznati njegov pravi identitet”. Dodao je da mu se obraća i piše ovaj roman u „znak priznanja za razvoj zemlje Sovjeta, kao njegov lični pisac , jer zaslužuje da ima kao ni jedan do sada veliki vladar u istoriji sopstvenog hroničara svojih dostignuća”... Pošiljalac se potpisao pseudonimom Kulidžar, kako su nekada davno na gruzijskom, koji je Staljinu bio maternji jezik, zvali vojnike persijske vojske poreklom hrišćane, preobraćene u muhamedance. „Kulidžar” je postigao što je i hteo. Neograničenom gospodaru SSSR „gurnuo je prst pravo u oko”. Ali se prevario da Staljin nikada neće saznati njegov pravi identitet. Ostalo je zapisano da je Džugašvili danima bio van sebe.Besneo je, vikao na saradnike, lupao pesnicom o sto i tražio da odmah otkriju ko se krije iza pseudonima. Posle nedelju dana stigla je i druga glava romana, a potom, u pravilnim razmacima od po nedelju dana, još nekoliko. NKVD (tajna policija) uspela je da identifikuje autora tek pošto je Staljinu na sto prispelo sedmo poglavlje knjige o „otkrićima Marsovaca o nepravilnostima i pogubnom učinku sovjetskih vlasti u SSSR”! Ispostavilo se da je autor pisanija Jan Leopoldovič Lari, veoma poznat i uvažen član Saveza sovjetskih pisaca iz Lenjingrada, rođen 1900. godine. Pre svega cenjen zbog svojih knjiga za decu. NKVD ga je odmah uhapsio pod optužbom da je „pisao romane antirevolucionarnog sadržaja”. Suđenje je održano 13. aprila 1941. godine i Lari je po hitnom postupku osuđen na 10 godina strogog zatvora i još 5 godina progonstva u Sibir i gubitak građanskih prava. U obrazloženju presude je stajalo: „Književnik Lari je u obraćanju vrhu države i partije i svojim delima polazio sa antisovjetskih pozicija, izvrtao sovjetsku stvarnost u SSSR i naveo čitav niz antisovjetskih kleveta i izmišljotina o položaju radničke klase”... Tužioci, a i Staljin, prisetili su se po hapšenju Jana Leopoldoviča Larija da je 1937. godine svetlost dana ugledao njegov među decom neverovatno popularan roman „Neobični doživljaji Karika i Vali”. I da je on i sa tim rukopisom imao problema iako je, u suštini, bio naivan i apsolutno primeren najmlađima. Shodno važećim pravilima, ponudio ga je jedinom i neprikosnovenim izdavaču SSSR literarature za decu Detgizu. Izdavač je odbio da štampa roman „u kome decu smanjuju do veličine insekata”. Odluka je dodatno obrazložena da je „nedopustivo da se ljudi ponižavaju tako što ih smanjuju na dimenzije insekata”. Na taj način, rekao je Detgiz, svesno ili nesvesno mi prikazujemo čoveka ne kao gospodara prirode, već kao bespomoćno biće. Izdavač je Lariju „stavio na dušu” i da je u toj knjizi „pokušao da ocrni komsomolsku organizaciju, celokupnu sovjetsku literaturu, štampu i sve kulturne napore sovjetske vlasti”... Pisac se nije predao, otišao je lično kod jednog od „glavnih” u Detgizu Lavu Kasilju koji je, na kraju, odobrio štampanje! Posmrtno zadovoljenje Jan Leopoldovič Lari je odslužio sve kazne i izašao iz zatvora 1956, neposredno pred početak istorijskog 20. kongresa komunističke partije SSSR na kome je Nikita Hruščov prvi put javno žestoko kritikovao kult ličnosti i nedela Staljina u cilju razvoja sovjetskog društva. Tvorac prvog sovjetskog naučnofantastičnog romana koji je, u suštini bio žestoka kritika stanja u društvu, partiji i državi, na granici ironije i dobro prikrivene satire, umro je 1977. godine, ne dočekavši da se na ekranima 1987. pojavi film po njegovom romanu o dogodovštinama Karika i Vali. Stručnjaci kažu da je to bio prvi sovjetski film u kome je primenjena kompjuterska tehnologija za sve specijalne efekte. Pre svega smanjivanja glavnih junaka na veličinu insekata. Uz to, celokupna muzička pozadina filma, koju je komponovao V. Babuškin, izvedena je na - virtuelnim instrumentima...

Broj 597