Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Kalauz za Hakslijeva vrata percepcije
Stubovi kulture
Lophophora williamsii – pejotl

Legendarni pisac Oldos Haksli nije bio jedini intelektualac svog vremena koji je koristio halucinogene droge, ali je prvi koji je svoje iskustvo opisao do najsitnijih detalja – plativši previsoko cenu svog saznanja

Kao autor romana “Kontrapunkt života“(1928.) i “Vrli novi svet” (1932.) u kojima prikazuje nihilizam koji prevladava početkom devetnaestog veka, odnosno ironičnu viziju buduće utopije, Oldos Haksli je već bio legenda u svetu književnosti. Tada je zakoračio u svet halucinogenih droga i svoje iskustvo vrlo upečatljivo opisao u esejima “Vrata percepcije” i “Raj i pakao”.

“Ulice koje se slivaju u Sanset bulevar i kuće na holivudskim brežuljcima trepere na suncu i podsećaju na blještave deliće novog Jerusalima”.

Ovako je u predvečerje 5. maja 1953. Haksli, opisao povratak sa putovanja na koje je krenuo osam sati ranije, kada je pod budnim okom psihijatra dr. Hamfrija Ozmonda prvi put probao meskalin, alkaloid koji se nalazi u pejotlu. Ne želeći da među ljubiteljima Hakslijevih dela ostane zapamćen kao čovek koji je poznatog pisca “uveo u ludilo” dr Ozmond je odlučio da tokom tog prvog “putovanja”, ostane uz njega i pomno zapisuje kako pod dejstvom droge reaguje na muziku, slike i različite predmete koji ga okružuju. Naime, nekoliko meseci pre ovog događaja dr Ozmond je počeo da istražuje dejstvo halucinogenih droga na obolele od shizofrenije. Svestan opasnosti on je strahovao od Hakslijeve reakcije. Iz njegovih zapisa se vidi da je Hakslija samo na trenutak uhvatila panika jer mu se “od obične baštenske stolice učinilo da se nalazi pred Strašnim sudom.”

Istorija meskalina

Halucinogena droga meskalin dobija se od malog, prilično neuglednog pustinjskog kaktusa pejotla koji raste u Meksiku i američkoj državi Teksas. Još su stari Asteci znali za čudotvorna svojstva ovog kaktusa, ali prvi je o njemu pisao franjevački misionar Bernardino de Sdžahagun, davne 1560. “Oni koji žvaću koren pejotla ili popiju napitak pripremljen od tog kaktusa imaju vizije koje su kod nekih zastrašujuće a kod drugih vesele i vedre... Pejotl poseduje svojstva stimulansa, vraća energiju, utoljuje glad i žeđ, uklanja svaki osećaj straha ...”

Zapadna civilizacija zaintersovala se za kaktus pejotl krajem 19. veka kada je američki etnolog Džejms Muni opisao Ples duhova koji pod dejstvom ove biljke izvode pripadnici nekih plemena američkih indijanaca. Ubrzo su i njegovi uzorci stigli do hemičara koji su potvrdili da pejotl zaista izaziva veoma snažne vizije. Nemački toksikolog Luis Levin prvi je 1888. uspeo da iz uzoraka osušenog kaktusa izoluje alkaloid anhalonin, a nešto kasnije njegov kolega Artur Hefter izolovao je još četiri alkaloida, između ostalih i meskalin. Probajući na sebi njihovo dejstvo Hefter je potvrdio da meskalin poseduje najača halucinogena svojstva. Do 1919, kada je meskalin sintetizovan u laboratoriji, psihijatri su sve češće eksperimentisali na sebi ne bi li iz prve ruke otkrili mehanizam njegovog delovanja. Potvrdili su da ova droga izaziva pravu “orgiju vizija” - najčešće u obliku paukovih mreža, zupčanika, pahuljica i cvetova najneobičnijih oblika i boja – ali i da u većim dozama može izazvati halucinacije i paranoju nalik na one od kojih pate ozbiljni psihijatrijski bolesnici.

Popularan među intelektualcima

Oldos Haksi je prvi put čuo za meskalin, kada je pisao roman “Vrli novi svet” (1932). U to vreme je, prema pisanju stručnog britanskog časopisa “British Journal of Addiction” meskalin zbog svog izrazito psihološkog efekta postao kultna droga među evropskim intelektualcima. Međutim, Haksli je veliko zanimanje za tu drogu pokazao tek dvadeset godina kasnije, kada je kalifornijski psihijatar Hamfri Ozmond objavio da je meskalin u stanju da izazove svaki veći simptom akutne shizofrenije. Saznavši za pokušaje dr. Ozmonda i njegovih kolega da otkriju prave uzroke i prirodu ove bolesti i prisetivši se šta je o meskalinu napisao toksikolog Luisa Levina u svojoj “Fantastici”, Haksli je pomislio da bi uz pomoć te halucinogene supstance mogao zakoračiti u “druge svetove” o kojima su pisali i Vilijam Lou, Džejkob Boem i brojni filozofi. Kada mu se napokon ukazala prilika da i sam proba, Haksli, očito, nije bio razočaran. Osetio je, kako kaže, “isto što i Adam na dan svog postanka - čudo gole egzistencije”, shvatio je kako ga reči i pojmovi sprečavaju da svet oko sebe gleda direktno. Čini se da mu je meskalin omogućio da “pobegne iz zatvora jezika i oslobodi se tiranije konceptualnog razmišljanja”. Svoje iskustvo Oldos Haksli detaljno opisuje u delu “Vrata percepcije”: ”Hrišćani bi ga nazvali “nezaslužena božja milost” koja ne vodi ka spasenju duše, ali pomaže, i treba je, ako vam se ukaže, prihvatiti sa zahvalnošću. Takvo iskustvo - ono koje vam pruža mogućnost da osetite kako ste istrgnuti iz korena obične percepcije i na par bezvremenskih sati, direktno i bezuslovno, potpuno oslobođenog uma, sagledate spoljni i unutrašnji svet – predstavlja neprocenjivo iskustvo za svakog, a naročito za intelektualca.”

Knjiga je objavljena 1954. i odmah je postala bestseler. Haksliju je tih dana stizalo na stotine pisama čitalaca, ali i brojnih prijatelja, sa opisima sličnih vizija izazvanih meskalinom. Bilo je, naravno i onih koji su ga oštro kritikovali, posebno činjenicu da on toj drogi pripisuje uzvišene duhovne moći. Tako je Tomas Man, drugi veliki pisac koji je svojevremeno hvalio Oldosa Hakslija njegova “Vrata percepcije” opisao kao “neodgovornu knjigu koja zbunjuje svet i sprečava ga da se mudro i razumno pozabavi opasnim (smrtonosnim) pitanjima sa kojima se trenutno suočava”.

Uprkos kritikama, Haksli nastavlja svoja istraživanja, ali sada želi da iskusi socijalni aspekt meskalina, pošto se kada ga je ranije uzimao, osetio “izolovanim i odsečenim od drugih”. Tokom 1955. on je u dva navrata uzimao meskalin. Oba puta u društvu prijatelja, poznatog pacifiste i pisca Džeralda Herda i Ala Habarda, ekscentričnog biznismena iz Vankuvera koji je i sam eksperimentisao sa halucinogenim drogama. Ovo grupno putovanje omogućilo mu je, kako sam kaže, da oseti “transcedentalnu povezanost sa svetom i čovečanstvom”.

Esej “Raj i pakao”, objavio je 1956. i u njemu, između ostalog piše o “ulozi kolekcionara u razvoju nauke; o značaju dragog kamenja u umenosti nadahnutoj vizijama; o razvoju slikarstva u Kini; o ugljen dioksidu i stroboskopskim lampama kao pomagalima za što upečatljiviji doživljaj vizija... “Raj i pakao” je, po mišljenju mnogih, najbolji primer Hakslijeve svestranosti i talenata da istražuje “neobične činjenice” i pribegava “neophodnoj digresiji”.

Istraživač ili narkoman?

Sledećih sedam godina Oldos Haksli nastavlja da lično istražuje efekte psihodeličnih supstanci. Repertoaru droga koje “istražuje” pridodao je tih godina i LSD. I bilo da piše za časopis “Eskvaer”, drži predavanje na Njujorškoj Akademiji za Nauku ili daje intervju za britansku radio stanicu Bi-Bi-Si, on uporno ukazuje na “terapeutske i edukativne vrednosti ekstaza ili preobračenja doživljenih pod uticajem hemijskih supstanci.” Kao zagovornik psihodeličnog iskustva on pribegava svim retoričkim trikovima koje je naučio dok je pisao satiru. Onima koji su mu zamerali na “instant misticizmu” on je odgovarao da bi “okretanje primitivnijim i dugotrajnim metodama sada bilo besmisleno i delovalo kao da se priznati, ambiciozni kuvar ponaša kao Kinez - lik iz dečijeg romana “Šekspirove priče”, engleskog pisca s kraja osamnaestog i početka devetnaestog Čarlsa Lemba – koji je, pokušavajući da ispeče prase, zapalio celu kuću. Na poređenja sa belgijskim pesnikom Enrijem Mišoom koji je napisao niz zapaženih studija o meskalinu i drugim halucinogenim drogama koje je obilato koristio, Haksli, se rado upuštao u zamršenu metafizičku raspravu o Mišoovoj “kohabitaciji sa meskalinom i drugim drogama”.

Da li se iz sveta čija vrata mu je otvorio meskalin Haksli vratio kao drugi čovek? Da li se na bilo koji način promenio? Jasno je da mu za strastveno bavljenje pitanjem hemijske nedokučivosti nije bilo neophodno nikakvo preobraćenje. Jer, i pre nego što je otkrio meskalin Haksli se bavio mnogim graničnim područjima psihologije i uporno je tragao za stazom koja vodi ka mističnoj prosvećenosti. Međutim, iskustvo sa meskalinom svakako je uticalo na njegov osećaj za dužnost intelekualca i od tada je sa još većim žarom i bez ikakvog ustezanja postavljao pitanja vezana za farmakologiju, biohemiju, neurologiju, psihologiju i psihijatriju. Oldos Haksli je bio i ostao korisna protivteža svima onima koji veruju da se naukom mogu baviti isključivo naučnici. Sa druge strane, platio je visoku cenu svojih istraživanja...




A N T R F I L E

Nepoznata strana Oldosa Hakslija

- U mladosti je nekoliko godina učio balet.
- Na čuvenom Itonu je jedan semestar predavao francuski jezik mladom Džordžu Orvelu.
- Njegov lik pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji za jedan od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” legendarnih Bitlsa.
- Članovi američkog benda “Dors” odlučili su se za ovo ime (vrata) inspirisani upravo Hakslijevim esejom “Vrata percepcije”.
- LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrtničkoj postelji, 23. novemra 1963. Njegove poslednje reči bile su: “LSD 100 miligrama IM (u mišić).


U ovom broju:

(Para)normalna Srbija
Vampir u vodenici, a jagnje sa pet nogu

Enigme
Veronikin veo – original falsifikata?!

Sačuvano od zaborava
Hadžiluk prote Bankovića

Paralelni svet
Duh iz mračne “ćelije” radi prekovremeno

Kurioziteti
Sreću nađe onaj ko je traži!

Tajne Crne Gore
Zanemeli topovi kapetana Đermana

Hipoteze
Vremenska mašina je - u našoj glavi!

Srednjovekovna Šumadija
Selendre iz Dendre

Stubovi kulture
Kalauz za Hakslijeva vrata percepcije

Fenomeni naših dana
Leti „nešto“ iznad Rumunije

Tajanstvena Srbija
Anatema na Mramorju

Ishrana i genijalnost
Bob Dilan i Vagner nisu jeli meso

Više od hipoteze
Ko je šta zabrljao u prošlom životu

Iskustva bliske smrti
Zapažanja iz sveta senki

Tragom predaka
Paradoks zvani – Hobit

Vrli novi svet
Uvrnuta umetnost

Ekskluzivno
Pronađen perprtuum mobile?!


Rubrike

Propovedi protojereja Borivoja Grujičića
O bezumnom bogatašu

Svest i naduzročni poredak
Ispred sutrašnjice!

Zapisano u zvezdama
Ko su sakupljači ljubavnih suvenira?

Šta nam se događa
Ukleta ruža

Numerološki kalendar
Sreća stiže u subotu!

Horoskop
Ne podležite iskušenjima