Da li ste pristalica teorije zavere?
Da
Ne
Ne znam
Poslednji dani poslednje srpske kraljice
Da se ne zaboravi
Kraljica Marija Karađorđević

Piše Zorica Golubović
Od ubistva kralja Aleksandra, za kraljicu Mariju nije postojalo ništa drugo osim usamljenosti, tuge i patnje za prerano izgubljenim mužem, brigom za kralja Petra, za decu i narod
Poštovala je sve pravoslavne praznike, posebno Božić, posteći uskršnji post čak i kad je bila teško bolesna

U kraljici Mariji, narod je našao sve ono za čime je žudeo: idealnu vladarku, dobru suprugu, požrtvovanu majku, vrednu domaćicu, dostojanstvenu kraljicu. Ovako je vladika Nikolaj Velimirović govorio o kraljici Mariji Karađorđević, o kojoj je iz dinastije Karađorđević najmanje pisano i nedovoljno je poznat njen život u emigraciji u Engleskoj.

Povodom 45 godina od smrti kraljice Marije, Muzej zadužbine kralja Petra Prvog u Topoli, priredio je foto izložbu pod nazivom “Kraljica Marija u emigraciji”. Izložbu je u kuli Karađorđevog konaka otvorio Dragomir Acović, član Krunskog saveta. Izložba se sastoji od malo poznatih fotografija od kojih se neke izlažu očima javnosti prvi put.

Kraljica Marija rođena je 1900. godine u Goti, u Nemačkoj. Osnovno obrazovanje stekla je na rumunskom dvoru. Posle završetka Prvog svetskog rata, nastavila je školovanje u Engleskoj u “Hilfild školi”, gde su se školovala deca engleske kraljevske porodice. Osim maternjeg jezika, dobro je govorila engleski, nemački i francuski, a kad je postala jugoslovenska kraljica, naučila je i srpski jezik.

Odmah posle venčanja sa jugoslovenskim kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, osnovala je Fond koji je pomagao siromašnu, bolesnu decu, stare i nemoćne, a čitav njen život u emigraciji, u toku i posle Drugog svetskog rata, bio je obeležen njenim angažovanjem u humanitarnim organizacijama kao što su Komitet Jugoslovenskog crvenog krsta i Društvo “Sveti Jovan”. Preko njih vršena je pošiljka paketa i raznih drugih pomoći našem narodu, kako u zemlji, tako i zarobljeničkim logorima širom Evrope i emigrantima koji su posle rata dolazili u Veliku Britaniju.

Princeza Marija, koja je pre udaje, kao praunuka engleske kraljice Viktorije, imala titulu princeze Engleske i severne Irske, venčala se sa Aleksandrom Prvim Karađorđevićem, kraljem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 8. juna 1922. godine, po pravoslavnom obredu u Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu. Činodejstvovao je patrijarh Dimitrije, uz sveštenstvo i sadejstvo članova Svetog Sinoda, mitropolita Varnave skopljanskog, episkopa Georgija temišvarskog, Kirila bokokotorsko-dubrovačkog i Jevrema žičkog sa mnogobrojnim sveštenstvom.

NAKIT ZA TERAPIJU
Lekovi, koje je kraljica Marija koristila, bili su veoma skupi, pa je morala da prodaje svoj nakit. Aukcijska kuća “Sotbi” je 1960. godine izložila na prodaju njenu veličanstvenu dijademu sa 875 kamena, koja je dizajnirana u Carskoj Rusiji. Kraljica je na aukciju poslala i veliki dijamantski broš, napravljen u formi srpskog belog orla, koji joj je poklonio kralj Aleksandar. Dijamantska dijadema sa brošem prodata je za 10.800 funti. Kupac je bio Hari Vinston, kralj dijamanata iz Njujorka.

U braku sa kraljem Aleksandrom, rodila je tri sina - prestolonaslednika Petra, kome je ime dato u znak počasti prema njenom dedi, kralju Petru Prvom. U prilog ideje jugoslovenstva, imena su data po narodima: kraljević Tomislav, (hrvatski) i Andrej (slovenački). Po rečima Mileve Stevanović, upravnika Muzeja na Oplencu, kraljica je bila uzorna majka, vrlo nežna prema svojoj ali i drugoj deci, o kojoj se brinula, posebno pomažući slabe i siromašne.

Život kraljevske porodice najedanput je prekinut, dvanaest godina kasnije, pucnjima na kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. godine u Francuskoj, u Marseju. Ubistvo muža teško je pogodilo kraljicu Mariju. Dve godine je provela u dubokoj crnini. Ostala je sama sa tri maloletna sina.
Najstariji sin, prestolonaslednik Petar, postao je kralj u najtežim istorijskim trenucima za jugoslovensku državu. Kraljica je ostavila sina na novim dužnostima, a dva mlađa sina, Tomislava i Andreja odvela je u Englesku.

Tada je za kraljicu Mariju nastao period usamljenosti, tuge i patnje za prerano izgubljenim mužem, brigom za kralja Petra, za decu i narod, kaže Mileva Stevanović. Stresan život izazvao je i doprineo da se njena bolest rasplamsa. Operisana je, ali se i dalje loše osećala. Živela je povučeno u kući koju je 1938. godine kupila na osamdeseti kilometara od Londona, u Litl Grendsdenu u Bredfordšairu.

Bila je to mala seoska kuća, od koje je kraljica želela da za sebe i decu ponovo stvori porodični dom. Družila se jedino sa svojom prijateljicom, dvorskom damom Rozmari Kresvel, koja je bila uz nju i u Jugoslaviji. Posle kapitulacije jugoslovenske vojske, 17. aprila 1941. godine, u Englesku dolazi i kralj Petar Drugi, koji je postao simbol otpora prema Hitleru, a kraljica Marija - simbol majke mučenice i udovice koju su Englezi slavili.

POD DRUGIM IMENOM
U logore u Nemačkoj, Norveškoj, Italiji, Poljskoj i drugim državama, za vreme Drugog svetskog rata bilo je internirano više od 200 hiljada naših ljudi. Kraljica Marija je sa Komitetom Crvenog krsta slala pomoć. Nedeljno je otpremano oko 200 paketa hrane. Do kraja 1943. godine upućeno je 7,5 miliona kilograma pošiljki, od toga 5,5 miliona kilograma hrane. Od odeće je upućeno 30 hiljada šinjela i kompletne preobuke. Na pošiljkama, da Nemci ne bi otkrili prave pošiljaoce, kraljica nije stavljala svoje ime, već samo Marija K. Đorđević. Ipak, naši ljudi su znali od koga im pomoć stiže.

Jugoslovenska kraljica se nikada nije bavila politikom. Posvetila se svom domu, učeći srpske narodne običaje, verno ih poštujući. I u Engleskoj je slavila porodičnu krsnu slavu, Svetog Andreja Prvozvanog. Kako je slava “padala” 13. decembara o božićnom postu, spremana je posna hrana. Tada se okupljala čitava porodica i najbliži prijatelji. Kasnije je, zbog bolesti i nemoći, kraljica Marija, u srpskoj crkvi u Londonu, predala slavu svojim sinovima i od tada je ona njima dolazila na slavu. Kraljica je strogo poštovala sve pravoslavne praznike, posebno Božić kad se opet okupljala cela porodice. Postila je i uskršnji post, čak i kad je bila teško bolesna. Nekoliko meseci pred smrt, kad je bila veoma slaba i vrlo malo jela, primila je pričest.

ZVALI SU JE MINJON
Kraljica Marija je kćerka rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije. Majka i čitava porodica zvali su je Minjon, po nazivu opere koju je njena majka gledala neposredno pred porođaj. Veruje se da se zbog toga javila princezina ljubav prema muzici, posebno klasičnoj.

Po završetku Drugog svetskog rata, kraljica je shvatila bolnu istinu da se ni ona ni njena deca više ne mogu vratiti u zemlju. Komunistička vlast je sve nedaće rata prebacila na teret porodice Karađorđević. Nikada se nije obratila novim vlastima u Jugoslaviji, tražeći bilo kakvu pomoć.
U toku rata, kraljica je najveći deo života provodila na farmi Old Mild (Stari mlin), koju je kupila 1938. godine. U ovoj kući je sa porodicom živela do 1946. godine, kad je kuću prodala. Iste godine je kupila kuću sa imanjem u Kentu, gde se nastanila sa svojim sinovima. Živela je sa Tomislavom i Andrejom, mirnim seoskim životom. Sinovi su se bavili poljoprivredom, dok je kraljica obavljala kućne poslove, a u slobodnom vremenu slikala i vajala. Bavila se i izučavanjem umetnosti slikanja, što je engleska štampa pomno pratila.

Tako jedan list izveštava da kraljica Marija od Jugoslavije, u svojim pedesetim godinama nije odustala da postane stariji student u Byam Shanj umetničkoj školi. Bila je veoma popularna među svojim kolegama u školi, pogotovo što je svoju kraljevsku titulu u potpunosti ostavila po strani kad je bila sa njima. Kasnije je u toj školi otvorila svoju izložbu, ali ne kao kraljica, već kao bivši student crtanja.

Zdravstveo stanje kraljice Marije, posle ubistva njenog supruga, kralja Aleksandra, stalno se pogoršavalo. Imala je dve operacije, mučio ju je reumatizam, dok je poslednju godinu života, zbog paralize leve strane tela, provela nepokretna u postelji.

Njeno veličanstvo, kraljica Marija Karađorđević, preminula je u snu 22. juna 1961. godine, u svom stanu u londonskom umetničkom kvartu Čelzi. Sutradan je njeno telo izloženo u sali pogrebnog preduzeća, da bi prvog jula, kovčeg bio prenet u srpsku crkvu Svetog Save u Londonu. Kraljica je pomogla podizanje ovog pravoslavnog hrama, koji je 1950. godine osveštao vladika Nikolaj Velimirović. Kraljica je crkvi darivala Sveti putir i crkvene sasude.

POČIVA PORED PRABAKE
Marija Karađorđević sahranjena je u Vindzoru, blizu groba engleske kraljice Viktorije, svoje prabake, na privatnom groblju Frogmor, u sredini kraljevskog parka. Odatle će, kad bude došlo vreme za to, biti preneta na Oplenac, gde je čeka mesto pored supruga, kralja Aleksandra.
Grob je jednostavan, sa mermernom pločom, na kojoj po sredini, niže reljefnog krsta, stoji: Maria, Ljueen of Jugoslavia. Sa desne strane, zapisan je datum rođenja, a sa leve datum smrti.
Po rečima Mileve Stevanović, pitanje prenosa posmrtnih ostataka kraljice Marije, iz Engleske na Oplenac, još uvek je otvoreno. Uz pristanak porodice, neophodno je objediniti i zahteve Srpske pravoslavne crkve, Zadužbine kralja Petra sa Oplenca i nadležnih državnih organa.

Sahrana je obavljena 3. jula, u Vindzoru. Prisustvovali su svi njeni sinovi sa suprugama, knez Pavle sa porodicom, predstavnici rumunskog i britanskog dvora. Na opelu kraljice prevao je naš hor iz umetničke grupe “Šumadija” u Lonodnu. Pogrebu je prisustvovalo oko šest hiljada ljudi, koliko ih je, po proceni, tada živelo u Engleskoj. Bilo je i onih koji su došli iz Amerike, evropskih zemalja, jedan čak iz Finske. Ljudi su voleli kraljicu Mariju, jer je pomagala svim nevoljnicima. Zanimljivo je da je poslednja pomoć kraljice došla u ruke jednom našem čoveku u Francuskoj, na sam dan njene smrti.


U ovom broju:

Uz najbolje želje
Praznično isijavanje nade

Da nije tužno, bilo bi smešno
Iseljen Čovek – Krtica

Patrijarh Pavle kakvog (ne)poznajemo
Ako sam svetlost, šta će ti blic?

Da se ne zaboravi
Poslednji dani poslednje srpske kraljice

Takvi smo, kakvi smo
Zevzek najbolji domaćin

Iz starih rukopisa
Misterije pohoda na Rimsko carstvo

Pronalazači
Stres se leči – prslukom!

Tajne zdravlja
Progledajte!

Fenomen
Novi Isus i stigmatske rane

Energetska psihijatrija (2)
Zaštitite se od poniženja

Politika šimpanza
Maniri čine majmuna

Iskustva bliske smrti
Ko nas čeka na drugoj strani?

Putevi vere Tome Kempijskog (3)
Bog ljubi tajnu srca

I to se događa
Sudar spasava život


Rubrike

Propovedi protojereja Borivoja Grujičića
Oprosti da ti bude oprošteno

Paralelni svet
Horor u staroj bolnici

Svest i naduzročni poredak
Srpska knjiga mudrosti

Šta nam se događa
Pogažena zakletva

Numerološki kalendar
Dajte sve od sebe, pa i malo više

Horoskop
Pravo vreme za poslove